Споменици културе и историјског насљеђа

Беране, као град настао и развијен у лимској долини, богат је културно-историјским споменицима у мјери у којој је знатно допринио оправданости знамените максиме да почива „на светим водама Лима“.

Међу бројним споменицима културе, као најзначајнији и најстарији који је очуван, издваја се православни манастир Ђурђеви Ступови, који је 1212/1213. године подигао Жупан Првослав, син великог Жупана Тихомира, синовац Стевана Немање (Светог Симеона Мироточивог). У овој задужбини, на десној страни наоса, налази се гроб ктиторов, над којим стоји запис: „Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор места сегов“. Манастир је при оснивању аутокефалне Српске Православне Цркве 1219. године, за сједиште Будимљанске епископије, као једне од седам првооснованих (четврте по реду) епископија, одредио Свети Сава (први српски архиепископ). Манастир је у једном периоду био и сједиште Будимљанске митрополије, али је смрћу митрополита Пајсија Колашиновића (или Колашинца) 1653/1654. године, којег су Турци (Османлије) живог одрали и спалили на манастирској капији, митрополија будимљанска угашена и у том статусу је остала све до црквене обнове и оснивања Епархије будимљанско-никшићке. Манастир је, у прошлости, пет пута рушен и обнављан. Од 2001. године до данас је сједиште будимљанско-никшићке епископије Српске Православне Цркве и у њему столује Епископ будимљанско-никшићки, г. Јоаникије (Мићовић). У овом манастиру настао је и препис светосавске Крмчије, који је преписао будимљански епископ Теофил 1252. године.

Осим манастира Ђурђеви Ступови, велико културно-историјско богатство представља манастир Шудикова. Смјештен на десној обали Лима, неколико стотина година је представљао, са својом „Шудиковском катедром“, активан културно-просвјетни центар. Не зна се када је тачно основан овај храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, али се први пут у познатим изворима спомиње у 16. вијеку. Кованица „Шудиковска универза“ је настала јер је овај манастир био важна списатељска, преводилачка и преписивачка школа, али и фреско-иконописачка школа. Један од најпознатијих српских сликара с краја 16. и почетка 17. вијека, зограф Страхиња Будимљанин, изданак је ове школе. Турци су оплијенили и спалили манастир у октобру 1738. године, али је он, донацијом ктитора Мила Ђурашковића, обновљен 2005.

У непосредној близини Шудикове налази се манастир Урошевица, задужбина краља Уроша I Немањића. Црква је посвећена Светом Архангелу Михаилу. Карактеристичног спољашњег изгледа, црква је приљубљена уз стијену и у њој се могу видјети остаци живописа из XVIII вијека. Предио око Урошевице и Шудикове значајан је и због десетина испосница у којима су живјели православни монаси.

У селу Калудра, на удаљености од 9 км од центра града, налази се православни манастир посвећен Светом Апостолу Луки, подигнут у 14. вијеку, у доба Немањића. Кроз историју је доживио разарање у XVIII вијеку. Велика обнова овог манастира се догодила 2001. године, захваљујући ктитору Вељку Ралевићу, а исте године га је освештао тадашњи Патријарх српски Павле, са архијерејима и свештенством. Околина овог манастира је карактеристична по већем броју пећина, испосница, у којима су се калуђери подвизавали и припремали за монашки живот. По келиотском начину живота манастирских монаха, овај манастир је у народу постао познат и под именом Ћелије (Келије). Значајан је и због чињенице да се у њему чувају дјелови моштију Светог Апостола Луке, Светог Великомученика Артемија, Светог Великомученика Евстатија Плакиде и Светог Преподобномученика Игњатија Ивиронског. Важна је и манастирска ризница.

Битан споменик културе и историјског насљеђа представљају и остаци Цркве Свете Јање, у селу Лубнице, удаљене 8 км од града, за коју се вјерује да је подигнута крајем 15. вијека. Из њеног назива се наслућује да је посвећена Св. Јоакиму и Ани. Порушена је у 18. вијеку, послије Друге велике сеобе Срба.

Осим православних споменика културе из немањићког периода, у беранском приградском насељу Будимља је на гробљу откривено црквиште за које се претпоставља да потиче из 6. вијека, дакле, из преднемањићког доба.

Важан споменик је и Црква Светог Архангела Михаила, саграђена 1928. године у селу Буче, надомак града, а која је задужбина протојереја Јосифа Бојовића. Обновљена је деведесетих година протеклог стољећа.

У посљедњих неколико деценија обновљен је или изграђен велики број православних цркава, храмова и црквишта, а најзначајнији међу њима је Саборни Храм Светог Симеона Мироточивог, у самом центру града, за који је камен-темељац положен 30. јула 2000. године.

Од исламских сакралних објеката новијег доба издваја се џамија у насељу Хареме, на десној обали Лима. Иначе, важан споменик културе беранских муслимана представља Вакуфска кућа, подигнута 1883. године (иако има извора који говоре да је изграђена 1863, свега једну годину дана по оснивању Берана). Овај објекат културе важан је превасходно због чесама, из којих тече вода доведена чунковима од Ђурђевих Ступова, а задужбина је Ахмед Хамди-паше, о чему свједочи аутентична, сачувана спомен-плоча на кући, исписана старотурским писмом.

На два километра од центра града, на локалитету Долац, налазе се остаци некадашњег војног логора. Римски војни логор – „Римски каструм“ – величине је 32×10м, са пет просторија. Иако је локалитет само дјелимично истражен, утврђено је да је испред логора било вјежбалиште дужине 44м, а ширине 32м. У археолошким ископавањима, вршеним 1953. године, откривени су и остаци насеља.

У току су археолошка истраживања древног града Тумбе (у Доњој Ржаници), а конзервација пронађених остатака је у току.

У знак сјећања на страдале родољубе, жртве Другог свјетског рата, на брду Јасиковац саграђен је споменик „Слободе“, у облику метка, висок 18 метара. Споменик је рад прослављеног архитекте Богдана Богдановића. Споменички комплекс чине и 40 гранитних блокова, на којима је исписана историја ратова беранског краја.

Образовање

Први облици организованог образовања и културе у овом дијелу Полимља развијају се у црквама и манастирима. Манастир Шудикова имао је преводилачку, преписивачку, иконописачку и друге школе, а од 1836. године при манастиру Ђурђеви Ступови је радила манастирска школа, чији је оснивач био Игуман Мојсије Зечевић.  

У  Беранама се налази једна предшколска установа, дјечији вртић „Радмила Недић”, као и  седам основних школа. На ужем градском подручју раде основне школе „Вук Караџић”, „Вукашин Радуновић” и „Радомир Митровић”, са неколико подручних одјељења у приградским насељима.

Међу средњим школама посебно мјесто заузима ЈУ Гимназија „Панто Малишић“ у Беранама, која је почела са радом 8. новембра 1913. године. Захваљујући вишедеценијском успјешном постојању и раду, она представља једно од најсвјетлијих поглавља историје и традиције овог краја.

Поред  Гимназије, постоје и Средња медицинска школа „Др Бранко Зоговић”, Средња стручна школа „Вукадин Вукадиновић”, као и Средња стручна школа.

Од 1950. у Беранама ради и Школа за основно музичко образовање.

Године 1996/97. основан је Дом ученика у Беранама, који је 2018. године оформљен као Дом ученика и студената, и у њему се поред основне дјелатности спроводи и васпитно-образовни програм.

Високошколски студијски програм се изводи  на Медицинском факултету – Високој медицинској школи.

print