Послије Првог светског рата у Беранама је било свега неколико занатских, трговачких и угоститељских објеката. Врло мало постојећег приватног капитала било је заинтересовано за експлоатацију природних богатстава. Прве двије деценије послије Другог свјетског рата карактерише период обнове. Савременим европским токовима Иванград се прикључио од 1959. године. Међутим, замајцем у беранској привредни се сматрао дан када је почела са радом Фабрика целулозе и папира, за чије покретање је опредељујући услов било шумско богаство. Пробни рад фабрике отпочео је 13. 07. 1964. године. С почетком пробне производње и предајом фабрике на управу радном колективу, завршен је период изградње фабрике и започета нова фаза – производња, због које је фабрика и подигнута. Фабрика целулозе и папира била је најважнији индустријски објекат у републици. Радом фабрике у Иванграду је повећан транспорт, производња у дрвној индустрији, трговина и уопште привреда. Осим Фабрика целулозе и папира Беране је, раније, у зачетку модерне привреде, било препознатљиво и по другим индустријским гигантима: Фабриком за производњу цигле „Лим“ (подигнута 1936), Предузећу дрвне индустрије „Лим“ (које је отпочело са радом 1955. године), Фабриком коже „Полимка“ (која је била прва и у то вријеме једина фабрика за прераду коже у Црној Гори, а почела је да се гради 1954. године)… Осим ових предузећа, чијим радом је снажно покренута модерна привреда у Беранама, наш град је био препознатљив и по другим облицима крупнијег привредног организовања. Тако је године 1947. у Беранама основан „Транспред“ (касније „Иванград превоз“ и на крају АД „Југопревоз“), а Влада Црне Горе је 23. 08. 1945. године основала Земаљско опште трговинско предузеће ЗОТПРЕД, које је формирало своја стоваришта и отворило продавнице у Беранама, које се, 1954. године, реорганизовало у Трговинско предузеће прехрамбеном робом – „Јасиковац“.

Опште друштвено-економске околности, глобална, европска и балканска привредна рецесија, нагли транзициони период и прелазак из једног у други, и друкчији, друштвено-економски систем, условили су привредно и индустријско реструктурирање, крупнијих размјера, које је захватило безмало сва предузећа на подручју Општине Беране, па и привредна друштва чијим оснивањем је беранска привреда и покренута. Данас су та предузећа или приватизована или су престала са радом, а привреда нашег града је промијенила општи ток. Данас привреда у нашем граду, претежно, представља приватни сектор, разноликих профила: трговина, разне врсте производњи, туризам, угоститељство…

print