Црна Гора је у 2024. години остварила највиши индекс учешћа младих у региону 69,7, али и даље постоје сегменти који захтијевају додатна унапређења, показао је најновији Извјештај о Индексу партиципације младих, који је представила невладина организација Прима.
То је поручено на представљању резултата индекса учешћа младих – 9. издање у Подгорици, који се од 2016. мјери у Црној Гори, земљама региона и Турској, а који НВО ПРИМА реализује у оквуру пројекта „Stronger Voices for Better Choices“.
Састанку су присуствовали секретар за културу, омладину и односе са НВО Општине Беране Никола Урошевић, помоћница секретара Јелена Раковић и савјетник Ненад Лекић.
Александра Глигоровић, представница истраживачког тима на пројекту Индекса партиципације младих, говорећи о резултатима, казала је да Црна Гора у појединим областима остварује добре резултате у поређењу са земљама региона, али да постоје и области које захтијевају додатна унапређења.
Како је навела, Црна Гора се по укупним резултатима налази на првом мјесту у региону, док се иза ње налазе Србија, Албанија и Сјеверна Македонија.
„Оно што је посебно важно јесте да, упркос изазовима са којима се суочавају све земље региона, видимо позитиван тренд и напредак у већини држава, укључујући и Црну Гору“, казала је Глигоровић.
„Имамо разлога да будемо задовољни, али имамо и разлога за забринутост у одређеним областима у којима резултати нијесу онакви какве бисмо жељели“, навела је Глигоровић. Како је појаснила, Индекс партиципације младих обухвата три кључне димензије политичку, економску и друштвену.
Када је ријеч о политичком учешћу младих, Црна Гора биљежи напредак у односу на претходне године, посебно када се посматра проценат младих у парламенту, који је међу највишима у региону “у том сегменту Албанија је нешто боља од нас”.
„Црна Гора има релативно добру позицију у поређењу са земљама региона када је ријеч о заступљености младих у парламенту“, навела је Глигоровић.
Када говоримо о младима на високим политичким функцијама у “Црној Гори немамо министре или градоначелнике млађе од 30 година”.
Када је ријеч о online алатима за учешће младих, ту смо углавном међу бољима.
“Позитивни трендови забиљежени су и у области економског учешћа младих, гдје Црна Гора такође остварује најбоље резултате у региону за 2024. годину”, рекла је Глигоровић.
Према њеним ријечима “један од важних показатеља односи се на младе који нијесу запослени, нијесу у образовању нити на обуци. У том сегменту Црна Гора је најближа просјеку Европске уније у региону, са око 17 одсто младих у тој категорији, док је у већини других земаља региона тај проценат између 20 и 25 одсто”.
„Иако још нијесмо на нивоу просјека Европске уније, Црна Гора има најбоље резултате у региону када је ријеч о овом индикатору“, нагласила је Глигоровић.
Ово према њеним ријечима указује на одређени напредак у политикама које се односе на запошљавање и укључивање младих.
“У сегменту друштвеног учешћа младих, Црна Гора заузима друго мјесто у региону, одмах иза Србије, што показује да постоји значајан ниво укључености младих у образовне и друштвене активности” појаснила је Глигоровић.
Ипак, Глигоровић је истакла да постоји простор за додатни напредак, посебно када је ријеч о учешћу младих у програмима неформалног образовања, гдје је према доступним подацима око 6,1 одсто младих учествовало у таквим програмима у претходном периоду.
Она је закључила да резултати показују да Црна Гора остварује континуирани напредак у областима које се односе на положај и партиципацију младих, али да је и даље потребно радити на додатном унапређењу политика које подстичу њихово активније укључивање у друштвени, политички и економски живот.
Глигоровић је објаснила да је иза израде овог индекса вишегодишњи рад и регионална сарадња организација које се баве омладинским политикама.
„Као што је већ поменуто, иза овог индекса стоји озбиљан рад који траје готово десет година , од првог пројекта, преко оснивања мреже, па до резултата које данас имамо“, рекла је Глигоровић.
Како је појаснила, индекс је развијен као алат који пружа једноставан и јасан преглед положаја младих у друштву.
„Индекс је замишљен као једна једноставна слика стања скуп информација и бројева који омогућавају да се брзо стекне утисак о томе какав је положај младих у једној земљи“, казала је Глигоровић.
Она је додала да се прикупљени подаци све чешће користе у процесу доношења одлука и у изради јавних политика.
„Оно што радимо јесте да обједињујемо податке које већ прикупљају институције“, рекла је Глигоровић.
„Политичка димензија односи се на могућности младих да учествују у политичким процесима да буду информисани о раду владе и локалних самоуправа, да учествују у омладинским структурама или да се кандидују за функције“, казала је Глигоровић.
Она је додала да економска димензија анализира могућности младих да се укључе на тржиште рада и обезбиједе економску независност.
„То је један од кључних предуслова за самосталан живот да млади могу да доносе одлуке о свом животу, планирају породицу или живе независно“, истакла је Глигоровић.
Друштвена димензија, како је појаснила, односи се на учешће младих у друштвеном животу, образовању, и на индикаторе попут сиромаштва и социјалне искључености.
„Оно чему се надамо јесте да веће учешће младих доводи до развоја знања и вјештина, јачања осјећаја припадности и бољег психосоцијалног благостања младих“, казала је Глигоровић.
Истовремено, додала је, већа партиципација младих доприноси и јачању њихове грађанске одговорности и спремности да активно учествују у друштвеним процесима.
„Друштво треба да препозна потенцијал младих и да размишља како да њихове таленте и енергију усмјери у правцу развоја друштва“, нагласила је Глигоровић.
Према њеним ријечима, повећање индекса доприноси и квалитетнијем креирању јавних политика, јер омогућава доношење одлука на основу реалних и мјерљивих података.
„Повећање индекса такође доприноси бољем квалитету јавних политика и програма за младе, јер се они тада креирају на основу реалних података, а не претпоставки“, рекла је Глигоровић.
Како је појаснила, усвајање Закона о младима у Црној Гори допринијело је систематском прикупљању података о младима узраста од 15 до 30 година.
„Међутим, и даље постоје подаци које нијесмо успјели обезбиједити у свим земљама региона“, навела је Глигоровић.
На крају је истакла да статистички подаци често представљају просјек који може сакрити велике регионалне разлике, због чега је важно спроводити и додатна локална истраживања.
„Због тога је веома важно да се уз овај индекс раде и додатна локална истраживања, како би се добила детаљнија слика стања“, закључила је Глигоровић.
