Предсједник општине Беране Драгослав Шћекић одржао је састанак са предсједником Привредне коморе Црне Горе Властимиром Голубовићем, његовим сарадницима и представницима пословне заједнице – предузетницима у Беранама. Посјета Беранама је дио програмских активности Привредне коморе усмјерених на јачање сарадње са локалним самоуправама.

Састанак са ПКЦГ, Шћекић: Стимулисати домаће произвођаче

На састанку у згради Општине разговарано је о пословању привредних сујеката у општини Беране у претходној години, пословном амбијенту и могућностима унапређења.

Предсједник општине је указао на потребу веће заступљености домаћих прехрамбених производа у туристичко-угоститељској понуди, што би додатно афирмисало пољопривредне произвођаче са овог и других подручја. Сматра да су неопходне додатне и конкретне мјере подршке црногорском туризму који усљед кризе трпи најснажније ударе.

Састанак са ПКЦГ, Шћекић: Стимулисати домаће произвођаче

Општина Беране препознаје да сива економија угрожава све сегменте привреде и да се морају предузети одлучни кораци како би се сузбила”, казао је предсједник Шћекић.

Оцијењено је овом приликом да Општина има веома конкурентне пореске стопе, чиме, између осталог доприноси развоју привредних дјелатности.

Предсједник коморе је истакао да је борба против сиве економије у врху приоритета ове асоцијације и тема број један на годишњим састанцима са предсједником Владе и министрима.

“Сузбијање сиве економије је предуслов умањења оптерећења зарада по основу пореза и доприноса. Неопходне су ригорозне контроле надлежних инспекција како би се ова појава сузбила”, рекао је Голубовић.

Он је током састанка представио активности којима привредна асоцијација доприноси повољној бизнис клими и економском развоју.
Посебно је потенцирао утицај Коморе на унапређење регулаторног оквира по мјери привредника, њену значајну улогу у промоцији црногорских производа и компанија кроз пројекте Добро из Црне Горе, Купујмо домаће и Домаћи укуси, те њихово организовано учешће на сајмовима и пословним форумима.

“Комора има истакнуту улогу у реформи образовног система у складу са потребама тржишта рада, а нарочито у промоцији и имплементацији дуалног образовања, у чијих 25 програма је у недавно завршеној школској години било укључено више од 800 ученика из 20 општина. Истакнуту улогу Комора има и у цјеложивотном учењу – током 2019. године организовала је 76 едукација из области унапређење менаџмента, радних односа, маркетинга и других, којима је присуствовало 4.700 привредника и запослених у институцијама”, рекао је Голубовић.

У фокусу су биле и значајне активности Привредне коморе за вријеме епидемије болести Ковид-19.

Састанак са ПКЦГ, Шћекић: Стимулисати домаће произвођаче

“Комора је од самог старта пратила изазове са којима се суочава привреда и у сарадњи са надлежнима доприносила њиховом отклањању. Креирала је онлине упитник и цалл центар, путем којих је добијала захтјеве компанија и адресирала их према држави, доприносила стабилности тржишта кључних артикала, дала значајан допринос креирању мјера подршке економији”, додао је Голубовић.

Било је ријечи и о предстојећем трећем пакету мјера подршке који ће имати санационо-развојни карактер, уз истакнуту улогу Инвестиционо развојног фонда и пословних банака, а предсједник ПКЦГ захвалио је општинама које својим мјерама дају допринос санирању негативних посљедица корона-кризе.

Савјетница предсједника Коморе Нина Дракић презентовала је анализе пословања привредних субјеката које је Комора урадила за све локалне самоуправе и програм сертификације по БФЦ стандарду општина са повољним пословним окружењем.

“Истакнуто је да инвеститори сертификоване општине препознају као средине са добрим условима за пословање, што је веома битно за доношење одлука о улагањима. Представници локалних самоуправа и компанија позвани су да привредне спорове ефикасно рјешавају пред Арбитражним судом при Привредној комори, а предуслов за то је да у уговоре које склапају уврсте арбитражну клаузулу”, наводе у ПКЦГ.

Током разговора, привредници су као главне изазове за привреду овог краја, између осталих, идентификовали недостатке у систему уступања дрвне масе путем концесија, недовољну могућност малих фирми да добију послове на тендерима и заступљеност производа са сјевера у трговинама других региона, недостатак стручног кадра, високу цијену електричне енергије, сиву економију…

“Корона криза је показала да се економија не може ослањати само на туризам. Држава је одлучна да у наредном периоду акценат развоја буде на производњи, а посебну шансу видимо у енергетици и аграру”, закључио је Голубовић.

У посебном фокусу била је ситуација у Руднику угља Беране, гдје је због високих трошкова и актуелне кризе обустављена производња.

Према подацима Пореске управе, завршне рачуне за 2019. у општини Беране предао је 441 привредни субјекат, што је 19,8 % више него претходне године. Највећи број их је регистрован за послове трговине, прерађивачке индустрије и услуга смјештаја те исхране. Укупно су имали 2.040 запослених, 15,1 % више него 2018. године.

Привредни субјекти из Берана су у 2019. исказали су укупан приход од 68,9 милиона еура, 22,4 % већи него претходне и добит у вриједности од 4,5 милиона еура, 87,5 већу у односу на 2018.

Састанку су присуствовали привредници –предузетници: Милан Зечевић, Раде Булат, Дејан Фемић, Радисав Јанковић, Јованка Богавац и Мирјана Вучељић.

Из Општине састанку су присуствовали : Раде Кљајић – потпредсједник, Бојан Радошевић – секретар за финансије, Дубравка Јованчевић – в.д. шефица Кабинета предсједника општине и Никола Урошевић – шеф Бироа за односе са јавношћу.

print