Један од првих школованих спасилаца и први вођа Горске службе спасавања Планинарско-смучарског друштва „Војо Масловарић“ из Иванграда, Вукашин – Вулe Бабовић преминуо је почетком априла  ове године године у 84. години живота.

Поводом његове смрти предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, обратио се следећим ријечима:

Човјек који је освајао људска срца и планинске врхове. Увијек био спреман на људски подухват, на благу и оштру ријеч, али у правцу општег добра, а не личне користи. Један од часних и добрих људи, човјек чврстог и непоколебљивог става. Част ми је било познавати га и дијелити са њим мишљење о правим вриједностима. Нека му је вјечна слава и хвала„, стоји у поруци.

У наставку је предсједник Шћекић истакао да му је изузетно жао што због ситуације у граду и земљи, услед увођења привремених мјера због спречавања ширења новог коронавируса, Општина Беране није могла организовањем коомеморативне сједнице да се на прави начин, какав и одликује признатом Иванграђанину и Беранцу Вукашину Бабовићу, опрости од њега.

Предсједник је уједно овим путем изјавио саучешће породици преминулог Бабовића.

Такође, овом приликом упутио је изразе искреног саучешћа и породицама недавно приминулих грађана Берана,  који су због пандемије новог вируса КОВИД – 19,  морали бити сахрањени у кругу најуже породице.

О Бабовићу…

Вукашин Бабовић – планинарски ветеран и велики хуманиста, рођен је 1936. године у Иванграду. Завршио је 1965. године у Загребу обуку за руководиоца и вођу акције Горске службе спасавања.

Планинарско-смучарско друштвo „Војо Масловарић“ je на годишњој скупштини Друштва, одржаној 18. децембра 1965. формирало Горску службу спасавања, која је бројала пет чланова.

Исте године је о подвигу који је извела ова Служба данима писала југословенска штампа. Иванградски спасиоци, предвођени Бабовићем, спасили су од сигурне бијеле смрти 200 путника из три аутобуса и преко 40 путничких и теретних возила које је снијежна мећава заробила на врху планине Чакор. Захвљујући њима путници су безбједно стигли до Пећи.

print