У великој сали СО Беране одржана је комеморативна сједница поводом смрти бившег предсједника Стонотениског савеза Црне Горе Николе – Никице Вујадиновића.

Комеморацији су присуствовали породица, пријатељи, одборници и бројни грађани.

Минутом ћутања одата је пошта човјеку, који је, према ријечима 
предсједника СО Беране Новице Обрадовића оставио неизбрисив траг када су у питању иванградски и црногорски стони тенис.

„Дозволите ми да породици пренесем изразе искреног саучешћа предсједника општине Драгослава Шћекића који није био у могућности да присуствује данашњој комеморацији“, казао је предсједник Скупштине.

О преминулом Николи – Никици Вујадиновићу, у наставку је говорио савјетник предсједника општине Зоран Јојић, чије излагање преносимо у цјелости:

„Ожалошћена породице Вујадиновић, уважени грађани
Беране је од јуче сиромашније за још једну спортску легенду и људску величину. И не само Беране, него и наша држава Црна Гора, као и бивша нам заједничка Југославија.

Престало је да куца срце једног од најсвестранијих спортиста са ових простора. Никола Никица Вујадиновић од данас ће на неком другом, небеском или рајском поднебљу преносити своја огромна спортска знања.

Рођен је Никица у својим Беранама 1931. године.

Требало је преживјети све те страхоте, које је са собом носио рат. А наш Никица не само да је преживио, него је у послератним годинама, можемо данас слободно рећи био и зачетник или родоначелник спортских дисциплина, као што су: фудбал, бициклизам, стони тенис, бокс.

И ма у чему учествовао, било којим спортом се бавио, његово име досезало је међународне размјере.

Управо захваљујући Никици у тадашњем Иванграду се оснивају три спортска клуба: фудбалски, стонотениски и боксерски. Одмах послије рата, 1948. године, заједно са братом Комненом оснива Бициклистички клуб Беране, а годину касније организује бициклистичку трку у четири етапе. Са ове трке Никица, заједно са Рањом Вукићевићем иРатком Ћеранићем доноси Беранама прву златну медаљу, да би четири године касније, на мото тркама у Подгорици освојио још једно злато.

Своју свестраност је доказао оснивајући, са братом Комненом, и први боксерски клуб у Иванграду. За вријеме његовог ангажмана три наша суграђанина остварују значајне резултате и прелазе у далеко познатије клубове, а његов брат Томо је у том периоду био и двоструки шампион Црне Горе.

Од 1946. до 1955. године Никица се активно бавио и стоним тенисом. Основао је клуб „Будим“, који успјешно ради више од 60 година, кроз чију су школе прошле стотине наше дјеце.

„Будим“ је један од најтрофејнијих црногорских клубова, а Никица је учествовао на првом званичном првенству Црне Горе, затим добио и звање тренера- инструктора, да би 1955. године постао члан предсједништва и први селектор свих репрезентација у Црној Гори. 
Недуго затим добија и звање савезног тренера, а 1962. године бива биран за члана стручног савјета југословенског тима, да би 1980. године постао и члан предсједништва Стонотениског савеза Југославије.

Такав рад доноси и свјетски вриједне резултате. У нашем Иванграду 1983. године организује се Балканско првенство гдје репрезентација Југославије осваја златну медаљу.

Захваљујући Никици, наши суграђани могли су да се диве спортским достигнућима једног Зорана Калинића, Илије Лупулескуа, Драгутина Шурбека, Војислава Марковића и многих других. Као тренер у Будиму радио је пуних 40 година и можемо слободно рећи оставио златне и неизбрисиве трагове.

1975. године први пут у историји црногорског спорта наша женска екипа осваја прво мјесто, а прва жена у Црној Гори која је била државна првакиња Југославије била је његова и наша Дијана Дида Зоњић.

И тако, могли би још дуго набрајати све оно чиме нас је Никица у спортском смислу задужио.

Наравно да су за такав рад стигла и заслужена признања и награде. Добитник је двије златне значке Стонотениског савеза Југославије, плакете стонотениског савеза Црне Горе, Владе Републике Црне Горе, као и Управе за спорт и омладину која му додјељује признање ЗАСЛУЖНОГ СПОРТСКОГ РАДНИКА 2005. године. Међународно признање у Пуљи, Италији, затим повеља за допринос и развој стоног тениса, да би 2010. године наш Никица био именован за Почасног предсједника Стонотениског савеза Црне Горе.

У његовим богатим витринама су и златне плакете СТК Будим за 40, односно 50 година рада, као и плакета Балканске федерације за организацију Балканског првенства 1983. године у Иванграду. 
Општина Беране је нашем Никици Вујадиновићу додијелила 2014. године Награду за животно дјело, чиме је крунисана једна блистава спортска каријера угледног, познатог и признатог спортског радника, какав је уистину био Никола Вујадиновић.

Ожалошћена породице Вујадиновић,

Разумијем и дијелим са вама вашу тугу и бол. Они су разумљиви. 
Али можете бити поносни што је једна оваква импресивна и спортска и људска биографија припадала вашем Никици, и што можете рећи да је управо Никица био ваш отац, брат, дјед и прадјед.

На нама, његовим Беранцима остаје обавеза да се сјећамо лика и дјела Никичиног и да генерацијама које долазе преносимо непресушна знања, која је несебично дијелио један спортски великан какав је био.

Нека је вјечна слава и ХВАЛА Николи Никици Вујадиновићу“.

print