Данас је у скупштинској сали Општине одржана Комеморативна сједница поводом смрти бившег предсједника Општине Радивоја Лабудовића. Сједницу је отворио предсједник Скупштине општине Новица Обрадовић. Присутнима се, пригодним говором обратио и предсједник општине Вуко Тодоровић.
Комеморативној сједници присуствовали су чланови породице, пријатељи, колеге и грађани Берана.
Говор пједсједника Општине Вука Тодоровића преносимо у цијелости.
,,Поштована ожалошћена породицо, драги пријатељи,
Беране је остало без великог и драгог човјека, дивног оца, брата, ђеда, врсног познаваоца наше стварности, хроничара једне епохе, истакнутог друштвено политичког радника, синдикалисте, антифашисте, педагога, писца, ријечју – угледника.
Радивоје Лабудовић рођен је 1933. у Шекулару, од оца Јанка и мајке Станице Маслар. У родном Шекулару започео је свој радни вијек као учитељ. Био је и управитељ школе и захваљујући њему и његовом прегалаштву изграђена је нова школска зграда у Шекулару. У Заводу за просвјетно-педагошку службу у Иванграду 1964. године биран је за просвјетног савјетника за наставу српскохрватског и руског језика. Од 1.маја ’68. године радио је у Општинском комитету Савеза комуниста Иванград као административни радник, а од новембра 1970. године враћа се у Просвјетни завод. Од 1974-1978 био је предсједник Општинског вијећа Савеза синдиката Иванграда. На заједничкој сједници свих вијећа СО Иванград изабран је за потпредсједника Скупштине општине априла 1978.године, а 1982. изабран је за предсједника СО Иванград, наредне 1983. године биран је на још годину, колико је трајао мандат, како је то било предвиђено Уставом и законом.
Ту функцију обављао је до 13.априла 1984. године, када се прекида његова политичка каријера.
У 51. години живота одлази у пријевремену пензију.
Иако је преживио својеврсни политички прогон, Радивоје се на челу Скупштине општине Иванград налазио у вријеме убрзаног развоја нашег града, великог броја привредних субјеката који су пословали и запошљавали велики број радника. „Тада је Иванград, како је говорио Лабудовић, брзо мијењао свој изглед“.
Аутор је шест књига ,,Запис“, ,,Запис II“ и ,,Запис III“, ,,Понос свога народа“, ,,На крају“ и ,,Аутобиографија“.
Из брака са Милицом – Мицом, која је такође била просвјетни радник, има синове Дарка и Драгана. И у својим позним пензионерским данима радо се сјећао времена када је град биљежио интензиван развој, а био је цијењен и доживљаван од старијих, али и млађих генерација као истински господин из неких, нажалост, бивших времена.
Својим животом и дјелом обавезао нас је да не заборавимо, а ја у име Општине којом је и он руководио, заједно са својим сарадницима, захваљујем породици и пријатељима што смо подијелили сјећање на њега и сачували га од заборава
Нека му је вјечна слава и хвала!“, навео је у свом говору предсједник Тодоровић.
