Под мотом „Нема ниђе ко код Миђе“, можете га срести увијек на истом мјесту и то у центру града, у улици Игумана Мојсија Зечевића, између кафића „Код“ и „Арт“, сваког дана од почетка маја до средине септембра, у периоду од 17 часова па све до послије поноћи.
Готова да нема Беранке или Беранца, који након што пазаре кокице не остану да прозборе још коју ријеч са Миром Обадовићем познатијим као Миђа.
Док људи наизмјенично наручују, овај свестрани продавац и сувласник кафића „Иванград“, прича нам да је у свијету најпопуларнијих сланих занимација од давне 2002. године.
— Све је почело сасвим случајно. Остао сам без посла и у разговору са пријатељима дошао сам на идеју да кренем са продајом кокица — прича нам Миђа и открива једну симпатичну анегдоту из ОШ „Вук Караџић„ коју је са њим подијелиа једна од професорица, а тиче се његовог посла.
— Ученици су једном приликом на часу добили задатак да наведу рекламе одређених производа за које су чули. Једна ученица је устала и казала слоган који користим за продају кокица — кроз осмјех се сјећа тога.
Миђа је рођени Беранац и истиче да воли свој град. Овај посао сада ради више из хобија и каже да ужива у томе. Не размишља о отварању киоска. Иза њега је 17 година у свијету кокица, 16 година брака и троје дјеце. Супруга је такође укључена у посао.
— Након оволико година, ријетко се наједем кокица, али их свакоднево пробам. Није ми свеједно какав производ нудим људима, увијек морам да имам врхунски квалитет — испричао је за серијал Људи Берана најпознатији продавац кокица у нашем граду.
Аутор: Никола Урошевић