Спомен-комплекс Слобода на брду Јасиковац у Беранама могао би коначно бити проглашен културним добром Црне Горе. „Вијестима“ је то потврдила директорица Полимског музеја у Беранама Виолета Фолић, која је казала да је нова Влада упутила допис тој установи културе у којем наговјештава такву могућност.
„Ми смо већ десетак година упорно слали иницијативе бившем министру и Министарству културе да се овај спомен-комплекс прогласи културним добром, али до сада није имало ефекта. Тек нова Влада и нова министарка су нам одговорили да обуставимо планиране активности око најављене и планиране валоризације овог мјеста, јер се ради на томе да се овај споменик прогласи културним добром“, казала је Фолић.
Она је објаснила да су управо због тога прекинуте активности које су биле у завршној фази израде идејног рјешења уређења и валоризације спомен-комплекса Јасиковац.
„Ако би овај споменик био проглашен културним добром, као што нам је најављено, то онда подразумијева и други приступ. Питање уређења и валоризације би онда прешло у надлежност ресорног министарства, односно то министарство би процјењивало шта се тамо смије радити, а шта евентуално не смије“.
На брду Јасиковац, на само километар од центра града, 1977. године подигнут је јединствен споменик на подручју Црне Горе. Споменик је дјело познатог архитекте Богдана Богдановића и представља симбол борбе за ослобођење која се водила у овом крају током балканских, Првог и Другог свјетског рата.
Споменик је подигнут на мјесту гдје су 17. јула 1941. године италијански окупатори стријељали беранске родољубе.
„Спомен-комплекс на Јасиковцу чине споменик Слободе висок 18 метара. У облику је купе и подсјећа на фишек или зрно метка. Око купе је поређано четрдесет великих блокова полираног гранита на којима се налазе натписи и орнаменти, уклесано је двеста педесет квадратних метара орнаментике и исписано 10.000 слова, која говоре о историји овог краја“, прича Фолић.
А историја Берана, како каже, почиње управо овдје. На брду Јасиковац. Ту су, послије боја на Рудешу 1862. године, Турци подигли војно утврђење и тек повремено прелазили на лијеву обалу Лима да умире бунтовно становништво.
„Орнаментика одражава најпрефињеније елементе, црногорске ношње и оружја, и симболише пламен и вјетар који су у протеклим вјековима харали по Васојевићима, док се слова као бујица сливају у ријечи и чине чудесан љетопис под отвореним небом, из кога се са узбуђењем чита о догађајима, збивањима, страдањима и побједама наређаним током посљедња три и по стољећа у беранском крају“, каже Фолић.
Спомен-комплекс Јасиковац и парковска површина чине јединствену цјелину са поплочаним степеништем, ходним стазама и засвођеним пролазима који воде ка централном дијелу споменика, конципираном као амфитеатар.
„Током 2015. године извршена је конзервација и рестаурација спомен-комплекса. Стручњаци Полимског музеја су очистили све партије споменика – купасти дио, четрдесет стећака, ходне стазе, амфитеатар. Послије чишћења, све камене површине су адекватним мјерама заштићене од даљег пропадања и враћен му је првобитни сјај“, прича Фолић.
Према њеним ријечима, парковска површина спомен-комплекса се простире на 24 хектара и даје могућност да се уређењем простора спомен-комплекс са парковском површином претвори у центар културног живота града.
„Мјесто на којем се налази пружа најбољи поглед на цијели град, затим богати садржај који чини исписана историја овог краја на гранитном камењу, меморијална архитектира и простор који дозвољава и омогућава да ово излетиште садржи културне, спортске и све друге садржаје који би у потпуности задовољили туристичку понуду града“.
Предлог да се спомен-комплекс прогласи за културно добро прослијеђен је Управи за заштиту културних добара Црне Горе више пута у протеклих десетак година.
„Постојеће идејно рјешење уређења спомен-комплекса Јасиковац садржи уређење ограде, расвјете, ходних стаза, паркинг простора, хортикултуру, уградњу видео-надзора и планирање локације за видиковац или ресторан. То је био наш првобитни план, који ће умногоме зависити од ресорног министарства, ако спомен-комплекс буде проглашен културним добром“, каже Фолић.
Она додаје да би уређењем комплекса читав град добио нову димензију.
„Омиљено излетиште би постало идеално поготово за културна дешавања и туристичку понуду. Не постоји бољи простор за извођење позоришних представа на отвореном у граду, а ни шире, због специфичног амбијента и фантастичног аудио-визуелног доживљаја, и то се показало у протеклим годинама када смо тамо, у оквиру манифестације Беранско културно љето, измјестили и организовали низ музичких и културних манифестација„.
Фолић каже да би комплекс „Јасиковац“ био привлачан локалном становништву, али и туристима.