Берански спортисти са великим успјехом играју на теренима и ван граница наше земље. Прави примјер тога су браћа Јоксимовић – Марко и Милош, талентовани млади кошаркаши из нашег града. Они би једног дана могли да наставе стазама прослављених асова попут Александра – Саше Ђорђевића, Влада Дивца, Саше Даниловића…

Осамнаестогодишњи Марко Јоксимовић, који тренутно игра у београдском Беку, поникао је у КК “Лим”, а провео је једно вријеме на позајмици у Горштаку из Колашина. Његов млађи брат, четрнаестогодишњи Милош, прве кошаркашке кораке направио је такође у Лиму, да би данас играо за италијански клуб “VIS Ferrara 2018” из истоименог града.

О чему смо разговарали са њима за серијал Будућност беранског спорта, прочитајте у наставку.

Марко је кошарком почео да се бави са тринаест година. Био је први, а уједно и најмлађи, стријелац прве црногорске Б лиге за сезону 2018/2019. Учествовао са јуниорском репрезентацијом Црне Горе на кошаркашом турниру у Сарајеву, када су освојили прво мјесто. Бранио боје Берана на МОСИ у Прибоју прошле године.

Од јула мјесеца је на позив управе првотимац КК “Беко” из Београда, који игра у првој српској лиги.

ОБ: Када и како си почео тренирати?
Марко: Док сам био у основној школи почео сам тренирати фудбал, али сам убрзо схватио да је кошарка оно што заправо волим и тако је све почело.
ОБ: Ко је препознао твој таленат?
Марко: Мој таленат су препознали тренери КК “Лим”, а то су Иво Рабреновић, Блажо Ивановић и Данило Јовановић. Овим путем желим да им се захвалим.
ОБ: На којој позицији играш и како си снашао у београдском Беку?
Марко: Играм на позицији бека. Београд је као град јако лијеп, клуб има одличне услове и тренере, а са играчима имам сјајан однос.
ОБ: Колико често имаш тренинге?
Марко: Тренинге имам свакога дана, у трајању од сат ипо до два сата плус утакмице.
ОБ: Да ли би волио да играш за репренетацију Црне Горе?
Марко: Да, волио бих да играм за репрезентацију. Била би ми част да будем дио тима.
ОБ: Ко ти је кошаркашки узор?
Марко: То је дефинитивно Марко Гудурић.
ОБ: НБА или Европа?
Марко: Ипак Европа.
ОБ: За крај порука за оне најмлађе који сада тек крећу, или размишљају да направе прве кораке у свијету спорта?
Марко: Бавите се спортом, јер вас чека пуно лијепих тренутака, пријатељстава и путовања. Вјерујте у себе и никад не одустајите од жељеног циља. Само трудом и радом можете постићи велики успјех.

За његовог брата, четрнаестогодишњег Милоша, „краљица игара“ је још увијек само игра, али је талентовани дјечак у овој сезони, као члан италијанског клуба “ВИС Феррара 2018”, наговијестио да му, у блиској будућности, може постати и животни позив.

Одличним играма у КК “Лим”скренуо је пажњу на себе, а челници тима из Фераре „снимили“ су га када је са старијим Марком отишао на пробу у београдски Беко.

“Италијани су заправо дошли у Београд да гледају младе кошаркаше из Бека, али на моју срећу десило се то да су ме примијетили на једном од тренинга, и то је пресудило да са њима потпишем четворгодишњи уговор”, прича нам Милош, који игра на позицији бека.

ОБ: Са колико година си почео да тренираш кошарку и зашто си се одлучио баш за игру под обручима?
Милош: Кошарку сам почео да тренирам са десет година, сваког дана сам играо баскет са друговима на полигону близу куће и ту се јавила жеља за кошарком. Допринијело је наравано и то што је старији брат већ увелико тренирао, па сам тако и ја почео са тренинзима у КК “Лим”.
OБ: Твој таленат није прошао незапажено, добио си позив клуба из Фераре. Како си се у том тренутку осјећао?
Милош: Понуда од клуба “ВИС Феррара 2018” дошла је изненада, али свакако да сам био срећан. У Италији су услови одлични, успијевам да ускладим обавезе у школи и кошарку. Желио бих, овом приликом, да се захвалим својим тренерима из Лима Блажу Ивановићу и Мишу Недељковићу, који ме је научио првим кошаркашким корацима, и који је много ђечака усмјерио на спортски и кошаркашки пут.

Милошев узор је кошаркаш Кевин Дурет. Редовно прати кошаркашка дешавања, и у Евролиги и у НБА. Истиће да и даље учи о кошарци, јер из сваке утакмице може се научити нешто ново. За крај овог разговора својим вршњацима који тренирају поручује буду упорни,да вјерују у себе и да никад не одустају.

Аутор:

Никола Урошевић

ГАЛЕРИЈА:

print