У складу са одобреним “Идејним пројектом археолошких и конзерваторских истраживања, конзервације и презентације архитектонских остатака ранохришћанског утвђења Тумбарице код Берана“, стручни тим Полимског музеја у Беранама, спровео је систематска археолошка истраживања.
Радови су спроведени под руководством мр Предрага Лутовца, археолога, са стручним тимом, у саставу:
Владо Лутовац, археолог
Милија Пантовић, конзерватор
Слободан Обрадовић, документариста
Чедомир Мартиновић, археолог
Магдалена Радуновић, конзерватор – савјетник
Вилма Ковачевић, археолог
Немања Радуновић, археолог
Горан Бубања, историчар
Предметна истраживања су спроведена у периоду од 01.09. до 15.12. 2023. године.
Локалитет Тумбарице се налази у Општини Беране, тачније, на јужном ободу широке беранске котлине, у атару села Доња Ржаница. Чини га стјеновито и готово неприступачно узвишење смјештено испод брда Заруђа, на самом улазу у кањон Калударске ријеке. Својим положајем доминира Доњом Ржаницом и готово цијелом беранском котлином. О овом утврђењу готово да нема писаних података а спомиње га само Ј. Вешовић у опису села у доњим Васојевићима.
Тумбарице су стјеновито узвишење елипсоидног облика, које се пружа правцем југоисток-сјеверозапад. Његове бочне стране су окомите и неприступачне а може му се прићи само са југоисточне стране гдје се стичу и сви путеви од села: Доње Ржанице, Роваца и Алуга. Поред Тумбарица пролазио је и стари пут ка Планини Мокра и Руговској клисури. Ту у Алугама је јако извориште воде које је обезбјеђивало све услове да се на овој стијени, природном рефугијуму, формира прво насеље у раном бронзаном добу. Поуздано знамо да је овај простор коришћен и у III вијеку п.н.е. Крајем II и почетком III вијека наше ере на Тумбарицама је подигнуто утврђење који се простире на површини од око једног хектара. При изградњи фортификација посебна пажња је посвећена утврђивању лако приступачне јужне стране, гдје се налазила капија. На овој страни уклоњене су стијене и формиран је одбрамбени ров, широк 15 а дуг око 50,00 метара. Рову се могло прићи на крајњој југоисточној страни, проширеним пролазом између стјеновитих хриди. Ка југозападу ров је заштићен једним стјеновитим гребеном а ка сјевероистоку ров се окомито спушта ка кањону Калударске ријеке. На сјеверозападном крају овог одбрамбеног рова уздиже се узвишење на којем су изграђена два, готово паралелна, одбрамбена бедема са улазима у утврђење. На овом локалитету, археолошка истраживања вршена су 2008. и 2019. године. Прва истраживања имала су заштитни карактер јер су, на овом локалитету вршена недозвољена истраживања од стране локалног становништва.
Општирније у прилогу: