Министарство културе Црне Горе, одобрило је средства за суфинансирање “Систематских археолошких истраживања Градца у Будимљи код Берана”, на основу Елабората будућих Систематских археолошких истраживања Градца у Будимљи, који је ЈУ Полимски музеј сачинила у сарадњи са Општином Беране, цијенећи значај овог утврђења.
На основу Рјешења Управе за заштиту културних добара Црне Горе, од 29.06.2023.године, Полимски музеј у Беранама је 19.јула отпочео систематска археолошка истраживања Градца. Планирана археолошка истраживања реализована су у периоду од 19. јула до 14. августа 2023. године.
Руководилац археолошких истраживања био је мр Предраг Лутовац, археолог, музејски савјетник, а чланови стручног тима: Милија Пантовић, конзерватор – савјетник Полимског музеја, Владо Лутовац, дипл. археолог, кустос Полимског музеја и Слободан Обрадовић, документариста Полимског музеја.
Стручна екипа Полимског музеја у Беранама обилазила је локалитет Градац првобитно 2007. године, ради фотографисања и одређивања локација будућих сонди које би дале најзначајније резултате о времену коришћења овог природног и доминантног узвишења. Тада је констатовано да се на елипсоидном неравном платоу брда, које се пружа правцем исток-запад, јасно уочавају трагови некадашњих бедема и остаци појединих објеката. Током августа мјесеца, 2007. године, спроведена су сондажна археолошка истраживања на Градцу. Тада је у циљу заштите и валоризације овог утврђеног града, одлучено да се започну вишегодишња систематска археолошка истраживања која би подразумијевала и спровођење конзерваторских мјера на свим откривеним архитектонским остацима. Имајући у виду мали обим истраживања спроведених током 2007.године, одлучено је да је неопходно дефинисати све елементе овог необичног комплекса. Ово културно добро је у власништву општине Беране што олакшава све будуће радове на њему. На овај начин формира се једно значајно културно и туристичко средиште града.
У складу са Елаборатом о истраживањима, радовима се приступило фазно, и то:
1. Уређење постојећег и пробијање новог пута до самог локалитета. У сарадњи са Агенцијом за развој Берана, њиховом механизацијом, пут је набијен и оспособљен за нормално кретање возила. У другој фази, извршено је пробијање новог пута, који полази од подножја Градца на сјеверој страни и креће се дуж источне стране све до његовог југоисточног дијела. Отворено је неколико испитних сонди и при том је лоцирано постојање два бедемска прстена која окружују и штите утврђење. Бедеми су ширине 1,60 м и пружају се у дужини од 100 метара. Наговјештава се и постојање улазних капија које ће се временом доказати и истражити.
2. Сондама и пробојем пута ка утврђењу Градац такође је утврђено постојање доњег бедема који је ширине 1,00 м и пружа се паралелно са горњим бедемом. На основу пронађеног материјала утврђење датира из периода 5-6 вијека. Углавном доминирају фрагменти лонаца и здјела који су били у свакодневној употреби. Пронађене су гвоздене стрелице и разни алати,бронзани новчић ,ножеви и пољопривредни алати.
Радови су извођени у југоисточном сектору, системом наизмјеничних сонди које су пратиле бедемске зидове и сачуване културне седименте. На преосталом простору у основи је стјеновита основа брда коју не треба покривати квадратима у којима нема потребе за истраживањима.
Локалитет су током трајања истраживања у више наврата обишли потпредсједник Општине Беране Дамјан Ћулафић и директорица Полимског музеја Виолета Фолић, како би им стручни тим Полимског музеја пружио увид у сами ток истраживања.
