25/06/2015
,,Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца“ и ЈУ ,,Центар за културу” Беране у петак 26.06.2015.године са почетком у 20.00 часова организоваће традиционалну манифестацију ,,ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ БЕРАНЕ 2015″, у Галерији Полимског музеја.
У програму, који ће промовисати зборник пјесама о Гаврилу Принципу ,,ПРИНЦИП ПОНОВО У БЕЧУ“ приређивача Слободана Чуровића, учествоваће пјесници: Слободан Чуровић, Хаџи Радован Радовић, Миодраг Милошевић, Давид Лалић, Мане Цимбаљевић, Дарко Јововић и историчар Горан Киковић.
Зашто се у српском народу слави Видовдан и Косовски бој 1389. године, најбоље запамћени датум наше историје – датум славе и побје, или датум пораза. Али нијесу спорна два податка – да је бој био на Видовдан и да су у њему погинула два цара – српски Лазар и турски Мурат, што се никада раније није десило ни у једном боју. Косовска битка је стекла славу највећег српског пораза, а историја, чак ни турска, није сигурна да је то био пораз, што потврђује чињеница да ниједан турски султан није погинуо ван своје земље, осим султана Мурата, на Косову. Да ли је то за нашу историју пораз? За Турке свакако јесте, а њима треба вјеровати, јер да су хтјели прикрити смрт свога султана, његов гроб (турбе) на Газиместану давно би био сравњен са земљом. Али,“народи који не стварају легенде, не остављају за собом ни доказе о свом постојању“, како каже академик Матија Бећковић, и наставља: „Његош је народну поезију подигао на висину, на којој није била, а Косово уздигао на ново небо. Сам се обукао у косовског јунака, у раскошну ношњу коју је он смислио и коју прије њега никад нико није носио. У њему су одмах препознали онога правога српскога бана од Косова. Први је скинуо фес и ставио корасту капу са Косова. Из Косова је узео своје поријекло и поријекло своје породице. Његов народ је извео своју лозу од косовских витезова. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа…и пристао под коријен Ловћена“.
Зашто се у српском народу слави Видовдан и Косовски бој 1389. године, најбоље запамћени датум наше историје – датум славе и побједе, или датум пораза. Али нијесу спорна два податка – да је бој био на Видовдан и да су у њему погинула два цара – српски Лазар и турски Мурат, што се никада раније није десило ни у једном боју. Косовска битка је стекла славу највећег српског пораза, а историја, чак ни турска, није сигурна да је то био пораз, што потврђује чињеница да ниједан турски султан није погинуо ван своје земље, осим султана Мурата, на Косову. Да ли је то за нашу историју пораз? За Турке свакако јесте, а њима треба вјеровати, јер да су хтјели прикрити смрт свога султана, његов гроб (турбе) на Газиместану давно би био сравњен са земљом. Али,“народи који не стварају легенде, не остављају за собом ни доказе о свом постојању“, како каже академик Матија Бећковић, и наставља: „Његош је народну поезију подигао на висину, на којој није била, а Косово уздигао на ново небо. Сам се обукао у косовског јунака, у раскошну ношњу коју је он смислио и коју прије њега никад нико није носио. У њему су одмах препознали онога правога српскога бана од Косова. Први је скинуо фес и ставио корасту капу са Косова. Из Косова је узео своје поријекло и поријекло своје породице. Његов народ је извео своју лозу од косовских витезова. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа…и пристао под коријен Ловћена“.