Округли сто под називом “Мојковачка битка – Србија памти“ одржан је 8. јануара у сали Привредне коморе Србије, Теразије 23, на Другом спрату.
Имајући у виду чињеницу да је Црногорска санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића на бојиштима код Мојковца и Берана, у Божићне дане јануара 1916. године, зауставила продор аустроугарских дивизија које су требале да опколе и униште војску Краљевине Србије у њеном одступању ка Јадранском мору, друштво „Никад граница“ организује пригодни округли сто под називом „Мојковачка битка – Србија памти“.
Том приликом о значају битке и сећању на велику победу говориили су: историчар Горан Киковић, предсједник Скупштине општине Беране, Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору, генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића, историчар Бојан Драшковић и народни гуслар Драшко Малиџан, док је програм водио историчар др Вељко Ђурић Мишина.
Toм приликом је о значају Мојковачке битке и борбама око Берана 1916. говорио и предсједник СО Беране Горан Киковић,који је поздрављајући скуп истако сљедеће чињенице:
“Памћење и сјећање на Мојковачку битку, беранско-мојковачку операцију, односно операцију црногорске Санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године је извор надахнућа и напрегнућа у борби за супростављање савременом прекрајању историје, покушају брисања из свијести наше историје, борбених и револуционарних традиција, људских вриједности и народног морала наших предака у борби против вјековних поробљивача, свијетлих традиција као темеља у очувању слободе, православља и српског националног бића, као основних предпоставки за свеколики напредак .
Црногорска Санџачка војска је успјешно зауставила аустријску офанзиву, чиме је омогућено повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније, ка Јадранском мору.
Иако је српска војска већ била на албанском приморју Макензен је и даље указивао на значај Берана и Андријевице, процјењивао је да Беране и Андријевица представљају значајно оперативно подручје које служи као полазна тачка важних путева ка Скадру. Зато је вршио притисак на генерала Кевеша (3, армија) да што прије заузме Беране и Андријевицу.
Беране су биле једина варош у Црној гори у којој су у прошлим ратовима вођене уличне борбе. То је, уједно, било прво искуство црногорске војске у вођењу уличних борби. Десетог јануара аустроугарске снаге су заузеле Беране, али је Васојевићки одред држао фронт на линији ријеке Бистрице (Буче) и Шекуларске ријеке и спријечио да 13. јануара избију у рејон Матешева, како је било предвиђено аустоугарским оперативним планом.
У нашој историји је, случајно или не, неоправдано запостављена ова значајна и пресудна војна операција вођена са десне обале Лима у којој је Васојевићки одред дивизијара војводе Лакића Војводића одиграо значајну улогу за спас и несметано повлачење српске војске преко територије Васојевића. Његова улога није била мања ни у јануару 1916.године, за вријеме општег напада аустроугарске војске на Црну Гору.
Због тога је важно, између осталог, подсјећати на овакве свијетле историјске догађаје, да нараштаји не забораве ко су и од којих су. Да се подсјете да нас кроз историју нијесу покорили ни вишеструко надмоћнији завојевачи, проводећи страшне злочине над нашим прецима и да би били свјесни да народ који жели и хоће да се бори за своју слободу и независност, увијек на крају излази као побједник“- закључио је предсједник Киковић.