„У име локалне управе желим да поручим да ћемо наставити да радимо више, да се боримо снажније и јаче како би нове генерације имале будућност у овом граду, да овдје раде и својој породици обезбиједе живот“, казао је, између осталог, предсједник општине Драгослав Шћекић на свечаности поводом уручења кључева за 94 стана на Рудешу, нагласивши да овакви и слични пројекти скоро да нису могући без пружене руке наших европских пријатеља.
Захваљујући Регионалном стамбеном програму за Црну Гору, нови дом у Беранама данас је добило 450 људи. Ријеч је о расељеним лицима из Босне и Херцеговине и Хрватске и интерно расељеним лицима са Косова, која су до сада живјела у колективном или изнајмљеном смјештају. Њима су свечано уручени кључеви 94 нова стана у насељу Рудеш, чија је изградња коштала близу 4 милиона еура.
Један од добитника новог стана је Михаило Вујошевић из Ђаковице, који је протеклих 20 година живио у колективним центрима са супругом и четворо дјеце.
„Ријешити стамбено питање је велико достигнуће. Данас, уз вашу помоћ, почиње ново поглавље у нашим животима, што нам даје снагу и елан за даље подухвате. Хвала“, рекао је добитник стана.
Предсједник општине Драгослав Шћекић подсјетио је да је наш град током ратних година на просторима бивше Југославије многима био друга кућа, те да је у једном тренутку сваки четврти становник Берана био расељено лице.
„Откључавајући ваше домове, отварајући симболично ваше станове данас, шаљете поруку да је отворено срце овог града и тада, као и данас, куцало заједно са вама. И шаљете једну велику поруку мира, јер само у миру можете стварати. Живјети и вољети“, рекао је предсједник и поручио:
„Ово је још једна прилика да потврдим нашу отвореност за сваку врсту сарадње у правцу стварања бољег, љепшег и пристојнијег живота грађана на овом просторима. И на овом мјесту желим да поновим нешто што сам већ рекао, а то је чињеница да смо захваљујући донаторима из Европске уније реализовали на десетине пројеката, уз инострана улагања од скоро 14 милиона евра. Наравно, нећемо и не смијемо заборавити ни улогу Владе Црне Горе, и користим и овај моменат да им, пред нашим европским пријатељима, уз ријечи захвалности пошаљем позив на јачу и чвршћу сарадњу“.
Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић, чији ресор спроводи овај програм, нагласио је да се рјешавањем стамбеног питања расељеним и интерно расељеним лицима осигурава њихова пуна интеграција у црногорско друштво.
“Задовољство ми је што је регионална сарадња, са циљем проналажење трајних и одрживих рјешења за хиљаде расељених и интерно расељених лица која бораве у региону коначно добила свој епилог. Имплементација овог програма потврдила је да Црна Гора у потпуности посвећена изналажењу трајних рјешења за расељена и интерно расељена лица, те да је изградила и националне капацитете и механизме који могу дати одговор и на веће изазове”, навео је Пуришић.
Европска унија (ЕУ) је највећи донатор Регионалног стамбеног програма за Црну Гору, чија је укупна вриједност 28 милиона еура. Амбасадор ЕУ у ЦГ Аиво Орав задовољан је што се ЕУ фондови користе за конкретне активности, које људима помажу да ријеше главна животна питања.
„У конкретном случају, људима смо омогућили нешто што већина узима здраво за готово – а то је кров над главом. Драге породице, знам да сте предуго чекале овај дан. Надам се да он представља нови почетак за вас и радује ме што данас могу да подијелим ту срећу са вама. Желим да охрабримо Црну Гору да настави са напорима у овој области – одрживост је кључ у рјешавању свих проблема и исто важи за интеграцију расељених и интерно расељених лица, као и других рањивих група“, поручио је Орав.
Финансијску подршку обезбиједиле су и владе Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Норвешке, Швајцарске, Данске и Турске. Амбасадорка САД Џуди Рајзинг Раинке истакла је да су Сједињене Државе уложиле 30 милиона долара до сада у Регионални стамбени пројекат и да ће наставити да подржавају тај пројекат како би унаприједили услове живота оних којима је помоћ потребна.
“Са свијешћу о том циљу, драго ми је што видим завршетак овог четвртог инфраструктурног пројекта у Црној Гори. Следећи овај успјешан пројекат, Сједињене Државе ће наставити да помажу наше партнере да реализују сличне пројекте у блиској будућности”, казала је америчка амбасадорка.
Снажну подршку програму дали су Високи комесаријат Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР) и Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС). Амбасадорка ОЕБС Мариз Давије истакла је да програм не подразумијева само стамбено збрињавање, већ даје нове могуц́ности за достојанствен живот.
„Међутим, стамбено збрињавање је само један дио једначине. Потребно је учинити више како би се осигурао приступ другим правима као што су образовање, запошљавање, здравље и пензија. Потребни су комплементарни програми како би људи могли да живе у својим новим домовима. Овај изазов за осигурање инклузивног друштва захтијева пуну посвец́еност свих заинтересованих страна. У том смислу, охрабрујуц́а је посвец́еност Црне Горе и свих других партнерских земаља“, рекла је на свечаности амбасадорка ОЕБС Мариз Давије.
Директор Развојне банке Савјета Европе Стефан Зелен истакао је да је програм унаприједио институционалне капацитете и пружио вриједно знање, како би усмјерио Црну Гору по питању рјешавања потреба осјетљивих група.
„Искрено се надам да ће ови кључеви које су данас добили корисници Регионалног стамбеног програма отворити врата просперитетног и срећнијег живота за њих и њихове породице“, закључио је Зелен.
Регионални стамбени програм за Црну Гору до сада је обезбиједио дом за укупно 1 504 особе, изградњом 395 стамбених јединица. Циљ је да кров над главом добије 6.063 људи, односно, 1.177 породица из најрањивијиих категорија становништва.
Црногорски програм је дио Регионалног стамбеног програма, који представља заједничку иницијативу Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, да ријеше продужено расељавање избјеглица и расељених особа након рата 1991-1995. године на територији бивше Југославије, укључујуц́и интерно расељена лица у Црној Гори од 1999. године. Укупан буџет програма је 584 милиона еура, који ће бити потрошени за изградњу станова за 74 000 људи, односно, 27 000 породица.
