Током претходних дана су, по трећи пут, два страна експерта радила на реконструкцији средњовјековне панцирне кошуље која је један од највреднијих предмета историјске збирке Полимског музеја. Историчар и специјалиста за средњи вијек из Аустрије, Себастијан Волк и професор и специјалиста за средњовјековно оружје, Мартин Вајховен су у сва три наврата у нашој општини боравили о свом трошку, враћајући постепено панцирној кошуљи првобитни изглед.
„Панцирна кошуља у музеју у Беранама је веома посебна, заправо једина позната кошуља код које су тијело, односно оклоп и капуљача рађени из једног дијела. Да бисмо боље разумјели како је стварана прво смо третирали оклоп, тако што смо алкама у боји попунавали дјелове који недостају. На тај начин смо јасно одвојили старе од нових алки. Тај дио посла је рађен током 2021. и 2022.године. Током ове наше треће посјете у 2023.години, замијенили смо алке у боји алкама које се стапају са оригиналним. Тако је панцирна кошуља добила свој првобитни изглед. Изучавање оклопа нам је открило важне информације о начину израде старих панцирних кошуља. Тренутно радимо на научном чланку у ком ћемо расправити о свему што смо сазнали”- казали су Волк и Вајховен.
„Посебно нам је драго што смо без икаквог улагања добили реконструисану панцирну кошуљу са изгледом какав је био прије оштећења, јер би са истим остала и до дан данас, да се нису појавили Волк и Вајховен. Такође, радује нас и чињеница да су и сами подаци које смо имали о истој прецизни и да је ова панцирна кошуља јединствена у свијету. Могу слободно рећи да је музеј добио предмет репрезентативан за излагање” казала је директорица Полимског музеја, Виолета Фолић.
Стручњаци су панцирну кошуљу уочили на сајту музеја и том приликом се заинтересовали за исту и изразили жељу да дођу у Беране и да виде у каквом је стању. Већ одмах су уочили да се ради о изузетном примјерку.
„Ова панцирна кошуља је пронађена 1936.године. По сазнањима до којих смо дошли, пронађена је на падини Тумбарице код Доње Ржанице, у близини сеоског водовода” – казао је археолог Полимског музеја, мр Предраг Лутовац.
1955., када је формиран, Полимски музеј је откупио панцирну кошуљу, а њена прва рестаурација обављена је нешто касније у Војном музеју у Србији. Као таква је сачувана до доласка Волка и Вајховена.