Спомен-комплекс “Слобода” на брду Јасиковац, послије пуну деценију од када је први пут покренута иницијатива, проглашен је за културно добро од националног значаја.
Према ријечима директорице Полимског музеја, Виолетe Фолић, Управа за заштиту културних добара Црне Горе донијела је рјешење током прошлог мјесеца и обавијестила Општину Беране, као имаоца културног добра.
“Ми смо негдје од 2013. године слали иницијативе, и ево коначно дочекали да се овај споменик прогласи културним добром. Много је важно да је спомен комплекс добио статус културног добра од националног значаја, јер то значи да држава има право и обавезу да води даљу бригу о овом значајном спомен комплексу у Беранама”, казала је Фолић.
Она је објаснила да су управо због тога раније прекунуте активности које су биле у завршној фази израде идејног рјешења уређења и валоризације спомен-комплекса Јасиковац.
“Проглашење национаним куктурним добром подразумијева, наиме, да ми више не можемо тамо радити ништа без сагласноти, одобрења и консултовања Управе за заштиту културних добара”, казала је Фолић.
Према њеним ријечима оно што ће најприје услиједити је расписивање конкурса за израду новог идејног рјешења, који би требало да буде међународног карактера, да би затим читав спомен комплекс и брдо Јасиковац изнад Берана, добили ново рухо, уз одобрење Управе за заштиту културних добара.
На брду Јасиковац, које се налази на само километар од центра града, сада већ далеке 1977. године подигнут је јединствен споменик на подручју Црне Горе. Споменик је дјело познатог архитекте Богдана Богдановића и представља симбол борбе за ослобођење која се водила у овом крају током балканских, Првог и Другог свјетског рата.
Споменик је подигнут на мјесту гдје су 17. јула 1941. године њемачки окупатори стријељали беранске родољубе. Спомен-комплекс на Јасиковцу чине споменик „Слободе“ висок 18 метара. У облику је купе и подсјећа на фишек или зрно метка. Око купе је поређано четрдесет великих блокова полираног гранита на којима се налазе натписи и орнаменти, уклесано је двеста педесет квадратних метара орнаментике и исписано 10.000 слова, која говоре о историји овог краја.
Орнаментика, како објашњава директорица Полимског музеја, одражава најпрефињеније елементе, црногорске ношње и оружја, и симболише пламен и вјетар који су у протеклим вјековима харали по Васојевићима.
“Слова као бујица сливају се у ријечи и чине чудесан љетопис под отвореним небом, из кога се са узбуђењем чита о догађајима, збивањима, страдањима и побједама наређаним током последња три и по стољећа у беранском крају”, каже Фолић.
Спомен-комплекс Јасиковац и парковска површина чине јединствену цјелину са поплочаним степеништем, ходним стазама и засвођеним пролазима који воде ка централном дијелу споменика, конципираном као амфитеатар.
“Током 2015. године извршена је конзервација и рестаурација спомен–комплекса. Стручњаци Полимског музеја су очистили све партије споменика – купасти дио, четрдесет стећака, ходне стазе, амфитеатар. После чишћења све камене површине су адекватним мјерама заштићене од даљег пропадања и враћен му је првобитни сјај”, истакла је Фолић.
Према њеним ријечима парковска површина спомен-комплекса се простире на 24 хектара и даје могућност да се уређењем овог простора меморијални спомен-комплекс са парковском површином претвори у центар културног живота града.
“Мјесто на којем се налази пружа најбољи поглед на цијели град. Ту би требало да буде богат садржај који чини исписана историја овог краја на гранитном камењу, меморијална архитектира и простор који дозвољава и омогућава да ово излетиште садржи културне, спортске и све друге садржаје”, каже директорица Полимског музеја.
Она додаје да ће уређењем Меморијалног спомен комплекса “Слобода” на Јасиковцу читав град добити нову димензију.
“Не постоји бољи простор за извођење позоришних представа на отвореном у граду, а ни шире, због специфичног амбијента и фантастичног аудио-визуелног доживљаја, и то се показало у протеклим годинама када смо тамо, у оквиру манифестације Беранско културно љето, измјестили и организовали низ музичких и културних манифестација”, каже Фолић.
Према њеном мишљену, Спомен-комплекс “Јасиковац” ће након потпуног уређења бити привлачан како за локално становништво тако и за туристе.
“Проглашење културним добром Црне Горе, овај спомен-комплекс ће, коначно, бити валоризован онако како је то вјероватно замишљао чувени архитекта Богдан Богдановић, када га је пројектовао”, казала је директорица Полимског музеја.