Промоција књиге ,,Полог поезије“, аутора Петра Рмуша, одржана је у понедељак, 12.децембра 2022. године, у Галерији ,,Никола и Угљеша Поповић“. На изузетно посјећеној промоцији, говорили су Дарко Јововић, књижевник и новинар, Новица Ђурић, пјесник, писац и новинар, и Дамјан Ћулафић, потпредсједник Општине Беране.
Веће је отворио Новица Ђурић ријечима да се о књизи „Полог поезије“ аутора др Петра Рмуша не може говорити тако што ће се прочитати само једна пјесма, већ да се читаоц мора враћати свакој његовој пјесми.
„У Петровој поезији све је у зачећу у пологу. Он је положио своју ријеч у нечему што је посебно, што је људски, што зрачи, што неће да згасне. Све што не проклија кроз ријеч, кроз свеску и фреску, кроз писмо, није ни живјело. Петар је зато и почетну пјесму у овој књизи насловио „Полог поезије“. Урадио је то дубоко свјестан свога краја на овоземаљском свијету, препознајући како и у њему одлијежу крици смрти. Зато он и каже да је пјесма рођена у човјеку, а човјек је рођен у пологу и то су двије нераскидиве мисли у читавој његовој поезији“, казао је Ђурић у свом обраћању.
Дарко Јововић, на промоцоји је истакао да је аутор умјесто кључем, врата завичаја отварао пјесмом.
„Пребирајући сјећања на, рекао бих, непоновљивог шекуларског немирника, својеврсног лирика и литерарног бунтовника Петра Рмуша, који завичајну колијевку никада није скидао са рамена, некако ми се учинило да крај његовог имена трајну насеобину могу да пронађу ријечи „топлина бола“, које је својевремено изњедрио, такође, непоновљиви Ратко Делетић, док је покушавао да рањеним нитима, које се словима зову, пронађе спаса за напаћену душу, разапету између свијета и родних гора. А такву топлину могу да носе само они који су задојени на огњиштима сраслим са небесима“, ријечи су Јововића.
Потпредсједник Ћулафић је нагласио да је књига необично великог обима за збирку поезије, а вриједност јој, већ на самом почетку, даје то што је штампана након смрти њеног аутора.
,,У постхумно објављеној збирци рекао бих да су доминантни мотиви из природе, пјесниковог завичаја, односно превагу односе мотиви и начин на који их је пјесник живио и памтио. Рекао бих да су пјесме у збирци углавном дуге, вишестрофнепремда такав утисак квари један циклус насловљен „Бум стихови“, који чине пјесме сачињене од по једне строфе.
Петар Рмуш је своје дјело довршио за живота, остављајући породивци и народу дјело, да га ишчитавају и тумаче макар они тако малобројни којима је до њега још увијек стало. Сигуран сам да бисмо га тиме, горе, једино и обрадовали“, казао је потпредсједник Ћулафић.
Програм је водила Јелена Бојовић, која је присутнима читала стихове Петра Рмуша, а касније пренијела и поруку Емила Лабудовића, директора Српске куће у Подгорици.
Петар Рмуш, рођен је у Шекулару, 1953. године. Основно образовање завршио је у свом крају, а Гимназију у Беранама. Студирао је Југословенску књижевност и српски језик. Био је професор у школи ,, Вукадин Вукадиновић“ и тамо извео 30ак генерација. Објавио је више књижевних и језичких радова. Свијету поезије подарио је збирке пјесама : ,, Завјет пјесми“ , ,,Трагање и трајање“ , ,,Сунчана кандила“ , ,, Судбинска сјечива“ , ,, До бескрајан“ и друге. Својим стиховима је афирмисао културне и духовне манифестације у поткомском ободу, као и манифестацију ,, Дани српске духовности“. Од државне библиотеке Русије, у чији су радни фонд укључене његове књиге поезије, добио је јавну захвалност. Добитник је прве награде на књижевном конкурску ,, Васкрсење не бива без смрти“. Био је активан учесник друштвеног живота свог краја, као и народни одборник Скупштине општине Беране.
Иза Рмуша остало је десетак збирки поезије, бројни есеји, записи, критички осврти, научни радови, коментари, као и мноштво колумни, од којих је неке, годинама, у континуитету, објављивао и у Дневном листу Дан. Умро је у јулу, 2022. године.