Просјечан принос овогодишњег рода пшенице у Беранама износи око 2.350 килограма по хектару, што је мање у односу на прошлу годину. Укупна површина под засијаним стрним житима износила је око 150 хектара, саопштено је из ресорног секретаријата за пољопривреду Општине Беране.
Завршена је жетва стрних жита на подручју наше општине, која је почела крајем јула и почетком августа у зависности од сазријевања истих.
Запослени у Секретаријату за пољопривреду, туризам и водопривреду су у току читаве године од заснивања ораничних површина па све до засијавања вршили увид, како за озиме тако и за јаре културе, обављали едукацију, давали савјете пољопривредним произвођачима (ратарима), како и на који начин остварити веће приносе и вршили избор сјеменског материјала, а све у циљу повећања приноса по јединици површине.
„У прилог овоме иде и Мјера 3. Агробуџета за 2019. годину – „Набавка минералног ђубрива“ којом је омогућено ратарима да добију бесплатно минерално ђубриво ради остваривања већег приноса, бољег квалитета. Подијељено је преко тридесет хиљада минералног ђубрива КАН-а за прихрану стрних жита у пролећном периоду. Међутим, упркос овим подршкама ипак је дошло до знатно слабијег приноса зато што је у прољећном периоду дошло до енормног повећања атмосферских падавина(кише) и то када је биљкама стрних жита била неопходна и сунчева свјетлост ради наливања зрна и зрења“, казао је секетар Божо Премовић.
Даље наводи да је због оваквих временских неприлика дошло до закоровљавања засијаних површина гдје примат заузимају коровске биљке у односу на засијане културе.
„Пољопривредним произвођачима је из Службе за пољопривреду, упућивно на проблематику, односно да ће доћи до закоровљавања и ширења болести (као што су рђа, пепелница и др.) и да је исте требало третирати одговарајућим хемијским средствима – препаратима, како због корова тако и због горе наведених болести. Међутим, они се нису придржавали препорука па је један од разлога и тај што је дошло до умањења приноса на засијаним површинама“, објаснио је Премовић и закључио:
„Принос стрних жита на појединачним парцелама земљишта типа алувијално – делувијалног, као и на оцједним порозним земљиштима са израженом експозицијом, био знатно већи у односу на земљишта типа иловичасто – глинастог, тзв. тешка земљишта“.
