Био је директор Опште болнице у Беранама, предсједник Комисије за етичка и правна питања Љекарске коморе, посланик у Скупштини Црне Горе и Савезној скупштини, потпредсједник СНП Црне Горе, добитник највећих признања општина Беране и Андријевица, oдликован орденом рада са сребрним знацима…
Наш суграђанин, чувени берански хирург, др Милорад Бакић преминуо је синоћ у 74. години у Беранама. Сахрана ће бити данас у 14.00 часова на гробљу у селу Забрђе у Андријевици.
Доктор Бакић је био пет деценија у медицини и важио је за једног од најбољих хирурга у Црној Гори, а и шире. Спасио је велики број живота како грађана Берана, тако и Црне Горе.
Рођен je у Забрђу 1947. године. Основну школу је завршио у Андријевици, Гимназију у Беранама, а Медицински факултет у Београду, на коме је завршио спецјјализацију из опште хирургије.
Од 1980. до 1991. године био је шеф одсјека Трауматологије хирушког одјељења, а од 1991. до 1998. године обављао је дужност директора Опште болнице у Беранама.
Одликован је орденом рада са сребрним знацима, а добитник и бројних плакета и признања.
Године 1997. добио је Награду 21. јул, највеће признање Општине Беране, а добитник је и навећег признања Општине Андријевица, Награде 17. јул.
Био је члан Предсједништва друштва љекара Црне Горе и предсједник Комисије за етичка и правна питања Љекарске коморе Црне Горе.
Више пута је биран за посланика Скупштине Црне Горе, а био је и посланик у Савезној скупштини. Био је потпредсједник Социјалистичке народне партије (СНП).
Супруга Мира је љекар педијатар, ћерка Ивана такође љекар, а кћерка Јелена професор.
Остао је посвећен лијечењу грађана и након пензионисања. Од њега су у беранској болници имали прилику да уче млади хирурзи.
Био је на челу тима болнице који је, важно је напоменути, био познат по томе да је саставио пет срца, након тешких повреда, и четири живота спасио. О овим подвизима писали су домаћи и медији у региону.
Угледни доктор је био ученик надалеко чувеног др Бранка Зоговића.
У једном од последњих интервјуа, казао је:
„Болница у Беранама је одувијек била расадник врсних хирурга. Ми смо учили од др Бранка Зоговића, чијих савјета се и даље сјећам. Они млађи су учили од нас и постали су врхунски хирурзи и професори универзитета широм бивше СФРЈ. Овдје не треба бринути за кадар, само га треба чувати и улагати у здравство„.
Беране је остало без изузетног доктора и човјека.