ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ БЕРАНЕ ГОРАН КИКОВИЋ ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ ГУСЛАРСКОГ ДРУШТВА “КАРАЂОРЂЕ“ ИЗ КРАГУЈЕВЦА
Горан Киковић, предсједник СО Беране примио је делегацију Гусларског друштва “Карађорђе“ из Крагујевца, које је заједно са Центром за културу организовало гусларско- драмско вече под називом “сјећање на претке“ у суботу 30.05.2015. године у Сали Центра за културу Беране. У програму су учествовали: Гуслари Куч Мијат, Лазовић Светолик , Рмуш Рајко, Величковић Угљеша и Рмуш Раденко. Гости вечери су били пјевачка група народног стваралаштва “Ђурђеви Ступови“ из Берана и гуслари Слободан Фемић и Вујадин Добрашиновић, чланови Гусларског Друштва ,“Игуман Мојсије Зечевић“ из Берана. Овим гостовањем настављена је културна сарадња између Крагујевца и Берана.
Том приликом гости су упознали предсједника Киковића са историјатом овог друштва које је основано 1980. године у Крагујевцу, а велики број чланова је поријеклом из Берана и Андријевце. Госте је поздравио Горан Киковић, предсједник Скупштине општине Беране, истакавши да су гусле играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни пјевачи, опјевали догађаје из националне историје кроз вјекове, све док ти текстови нијесу коначно записани. Већина пјесама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске пјесме записане су и сачуване већ почетком 19. вијека. У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу, када се у 12. вијеку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, гдје му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и пјевањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле. Гусле, као степски инструмент, даљим поријеклом потичу из средње Азије. Срби, као једно од словенских племена степског подручја, донијели су овај инструмент на простор југоисточне Европе, о чему свједочи орнамент да је на врху гусала често коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јаворово дрво има симболику у српској претхришћанској религији означавајући култ предака. О јунацима је речено и опјевано много тога уз гусле. Наравно о значају гуслара и гусала се може са поуздањем рећи да су они и данас чувари традиције овога краја и даље важни за наш народ. Зато су гусле иструмент будућности а не прошлости.