Полагањем вијенаца на споменику Слободе на Јасиковцу и пригодним културно-умјетничким програмом руководство и чланови ОБНОР-а 1941-1945 Беране, делегација Општине Беране на челу са потпредсједником општине Дамјаном Ћулафићем, поштоваоци НОР-а и грађани, данас су обиљежили два велика датума- Дан државности Црне Горе, у знак сјећања на 13. јул 1878. године и Дан устанка 1941. године.
Предсједник беранског ОБНОР-а Петар Лабудовић подсјетио је све присутне на значај 13.јула 1941.године.
“Осамдесет двије године се навршава на данашњи дан када је народ Црне Горе, 13.јула 1941.године, устао, изведен исконском жељом за слободом под руководством КПЈ. Устанак је био одзив на позив објављен у Прогласу, 4.јула 1941.године, да се изведе борба за ослобођење поробљене земље од стране фашистичких освајача. У Црној Гори није само позив на устанак био разлог за то, устанак 13.јула био је и одговор на 12.јул 1941.године када је на Цетињу одржана тзв. Петровданска скупштина, на којој је изабрана издајничка влада под покровитељством Италијана. Одговор је био већ 13.јула, устанком народа чиме су поништене све одлике те скупштине. То је био највећи устанак у Европи”, истакао је Лабудовић.
Лабудовић је одао поштовање жртвама у борби за слободу и очување узвишених патриотских идеала.
“Подсјетићу вас да је берански крај изњедрио 20 народних хероја, 120 носилаца Споменице 1941.године, као и на стотине бораца који су дали немерљив допринос над фашизмом у Другом свјетском рату. То нам даје посебну обавезу да, кроз одржавање оваквих и сличних свечаности, одајемо пошту и поштовање онима који су узидали своје кости у борби за слободу и очување узвишених патриотских идеала”, казао је Лабудовић.
Потпредсједник Општине Дамјан Ћулафић у свом обраћању подсјетио је на историјски значај и улогу народа са наших простора.
“Ниједан поход на слободу народа који насељавају територију Васојевића није остао изолован и без одговора. Кроз све намјере окупатора, како у Првом и Другом балканском, тако и у Првом и посебно Другом свјетском рату, житељи ових наших брда бирали су исправну страну историје, одговарајући свима који имају друачије намјере да смо кадри само слободу да прихватимо и ниједан облик или вид сервилности који би био припремљен и предочен. Између осталог, историја, и као трајање и као наука, служи као смјероказ који мудри људи слиједе како би нове одлуке у смутним временима биле промишљене, и како се не би правио заокрет од трасиране традиције, посебно кад је она свијетла и честита, као што је традиција која је нама предата”, казао је Ћулафић.
Ћулафић је указао на чињеницу да Црна Гора, 13.јула 1878, није Црна Гора 13.јула 1941, а није иста ни 2023.године.
“Тај распон од скоро 15 деценија донио је земљи и народу динамичан политички колоплет, али је уочљива константна архетипска одлика становништва које насељава наша брда, а то је непрестано стремљење ка достојанству и слободи. У питању је најплеменитији циљ, који један народ може да гаји. Али данас, за његово постизање нису потребни храброст и одлучност за физички сукоб са било ким. Оружје које нам је данас нужно, јесу знање, добра мамјера и снага да се, прије свега, измиримо међу собом, јер нас у европске, модерне народе, може прибројати само обједињавање најбољих које ова земља има. А како је очито да је 13.јул неразјашњивим кретањима историје датум који је обиљежио црногорску државност, мислим да је данашњи дан, и ово мјесто које је вјечни симбол наше слободе, управо моменат када те истине треба саопштити.
Сва зла у повијести човјечанства имала су исти мотив, али су мијењали облике. Нацифашизам је до сада најопаснији појавни облик зла. И ми смо га поразили.
С Јасиковца се већ осам деценија чује- смрт фашизму! И ми данас понављамо тај усклик, опредјељујући се и у будућим данима за слободу и непролазне вриједности које антифашизам носи са собом”, истакао је Ћулафић.
У културно-умјетничком програму учествовали су ученица ОШ “Доња Ржаница”, Милица Чукић, публициста и новинар Дарко Јововић и чланови Удружења народног стваралаштва “Ђурђеви Ступови”.