У оквиру петодневне манифестације „Дани сјећања на српске јунаке и довровољце“, која се одржава у Беранама, јуче је предсједник општине Драгослав Шћекић приредио пријем за делегацију Удружења ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца из војвођанског мјеста Војвода Степа. Пријему је присуствовала и делегација истоименог удружења из Берана која, баштинећи српску традицију, историју и културу, сваке године у октобру организује манифестацију.
Шћекић је изразио задовољство што је у прилици да угости људе из Војводе Степе који, како је навео, не заборављају славне странице наше историје.
„Драго ми је што вас видим у Беранама, граду који је отворен за све добре људе овога свијета, без обзира на националну и вјерску припадност. Желим да се у нашем граду осјећате пријатно и да се својим кућама вратите са предивним успоменама. Такође, желим да заједничке братске везе Берана и Војвода Степе још више јачају у нередном периоду“, нагласио је Шћекић.
У име делегације из Војвода Степе говорио је предсједник тамошњег Удружења ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца, Бранко Савић, напомињући да су након завршетка Првог свјетског рата око 400 српских добровољаца, из различитих крајева Краљевине Југославије, а највише из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Лике и Далмације, почели насељавати омеђени простор у дијелу данашњег средњобанатског округа, формирајући мјесто коме дадоше име Војвода Степа.
„Посебно се радујем што смо и ове године дошли у Беране, град из којег су поникли бројни јунаци и добровољци кадри да се, као и наши преци, супроставе окупационим силама. Овакви сусрети показују да никакве међудржавне границе не могу пореметити наше братске односе“, нагласио је Савић.
Током пријема, гдје су размијењени пригодни поклони, говорили су и предсједник локалног парламента Горан Киковић и предсједник беранског Удружења ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца, Миличко Трифуновић. Они су подсјетили да су удружења из Берана и Војвода Степе прије неколико година потписала повељу о братимљењу.
Уз сјећање на српске ратнике и јунаке, треба се подсјетити и на војсковође васојевићког племена. Уочи Првог балканског рата 1912. године у Доњим Васојевићима је,тајно, мобилисано и наоружано шест доњовасојевићких добровољачких батаљона,такозваних заграничара,под командом војводе Лакића Војводића.Послије ослобођења Берана,од тих добровољачких батаљона је формирана Горњовасојевићка бригада (под командом бригадира Радомира Вешовића) и Доњовасојевићка бригада (под командом бригадира Авра Цемовића).
Са Колашинском и Дурмиторском бригадом ове двије васојевићке бригаде,чиниле су тзв. Источни одред.Састав штаба су сачињавали: командант одреда бригадир Јанко Вукотић,шеф штаба командир Мило Матановић,помоћник капетан Вуле Томовић,ађутанти одреда командир Нико Пејановић,поручник Шћепан Симоновић и потпоручник Милан Ковачевић,за командира ордонанса постављен је Мујо Сочица,командант артиљерије био је Петар Ломпар,интенданти Одреда били су Божо Радовић и Филип Пејовић,благајник Јоко Лаиновић и рачуновођа Душан Влаховић, управник „главног квартира“ поручник Божо Новаковић а за помоћника поручник Милија Бакић,предсједник војног суда је био Милија Вујисић.
Из Горњовасојевићке бригаде, овом пригодом, треба споменути и ове јунаке: Вука Томовића, Радосава Марјановића, Стефана Драговића, Мила Кењића, Вукајла Лабана, Костадина Микића, Драга Бакића и Мила Пламенца.Из Доњовасојевићке бригаде: Мила Саичића, Марјана Вуковића, Томаша Пешића, Сима Чукића, Вука Дабетића и Вукоту Пантовића.
Из Источног одреба треба споменути и ове јунаке: Грујицу Дрљевића, Мила Иличковића, Сима Секулића, Ђорђија Марјановића, Величка Бојовића, Михаила Микетића, Грујицу Грдинића, Божа Ђурашковића и Зарију Ракочевића.
Са територије Васојевића у Другом балканском рату против Бугара 1913. године, учествовала су, на Брегалници у Македонији, два комбинована батаљона Црногорске дивизије.
И њима нека је вјечна слава и хвала!