Синоћ је у галерији ,,Никола и Угљеша Поповић”, у присуству великог броја посјетилаца отворена изложба слика ,,Од неонатологије до Хиландара“, аутора Уроша Јоксимовића. Овом изложбом је уједно обиљежена и ,,Ноћ музеја“, манифестација која се под различитим варијацијама основног назива и у различитим терминима, понегдје и више пута годишње, одржава у више земаља Европе. Основна идеја манифестације је да се широј публици, а прије свега младима, омогући да музеје посјете ван редовног музејског радног времена.
У име организатора изложбе, ЈУ Полимски музеј, присутнима се обратила Јелена Бојовић, замјеница директорице музеја. ,,Ова Урошева свестраност нам је најсвјетлији примјер да живот може да буде лијеп, испуњен, квалитетан, независно од околности које је његов дар од Бога потпуно засијенио. Урош насупрот оном савременом, тренутном и пролазном што нам се свакодневно намеће, бира да осликава свевремено и вјечно“, казала је она.
,, Говорим пред вама, људима који ме засигурно подржавају у мом преданом раду, а мени ваша подршка значи много како бих наставио ово што сам започео од раних дјечачких дана. Хвала вам од срца што сте се одазвали у оволиком броју и надам се да је ово само почетак мог учествовања у културном животу мог вољеног града“ поручио је аутор изложбе, Урош Јоксимовић.
Изложба ће бити отворена за посјетиоце наредних 15 дана, у терминима од 11-14х и 17-20х.
Изложбу је отворио потпредсједник Општине Беране Дамјан Ћулафић. Он се у свом говору осврнуо на дуге разговоре и дружења са Урошем, када је и увидио његову посебност сликарског израза али и дар за писање текстова. Овом приликом, исказао је и задовољство реализацијом ове изложбе, од стране ЈУ Полимски музеј и директорице Фолић, као и посебну радост што галерија ,, Никола и Угљеша Поповић“, дар породице Поповић, постаје препознатљива у културном животу Берана.
Урош Јоксимовић, рођен је 7. септембра, 2006.године. Упркос церебралној парализи развијао је знања и вјештине у различитим сферама друштвеног живота. Интересовање је још као мало дијете преусмјерио на православље и цркву, која је и данас главни мотив његовог рада. За вријеме боравка у Дневном центру у Беранама, сликао је радове са мотивима светиња, које је обилазио заједно са својом породицом. Потом је открио и свој дар за сликање писаном ријечи. До сада има преко стотину текстова, посвећених његовим личним искуствима стеченим приликом обиласка цркава и манастира, широм Црне Горе и Србије. Урошеви текстови испуњени су његовим емоцијама, разговорима са свештеним лицима и сновима о ходочашћу, али и историографским чињеницама којима приступа на објективан начин.
