У присуству породице, челника локалне управе, колектива, бројних представника политичког, јавног и културног живота града, синоћ је одржано вече посвећено Слободанки Ивановић, дугогодишњoј директорки Центра за културу.
Повод за ово вече је књига „Тренуци“ у којој је заступљена поезија Слободанке Ивановић, а коју је породица постхумно штампала.
Говорећи о књизи, Дамјан Ћулафић, потпредсједник Општине Беране је истакао са Слободанка Ивановић за живота није успјела да своје пјесме штампа и уреди онако како би она хтјела, али да су животне околности и колоплети судбине удесили да се она штампа као садржајан калеидоскоп слике, ријечи и докумената.
„Међутим, оно што ће бити и свакако треба да буде фокус тумачења када је књига, која је пред нама у питању, јесу управо њени поетски плодови, невелики по броју, али врло квалитетни, умјетнички осмишљени и емоционално снажни, као „жижина жижа“ животног рада и стваралаштва Слободанке Ивановић“ – казао је Ћулафић.
Љерка Петковић, професорица књижевности у Гимназији „Панто Малишић“ је казала да је Слободанку познавала искључиво као дивну сарадницу и неког ко је руководећу улогу обављао на одличан начин, али да није знала да она пише и поезију.
„Ако кренемо од тезе да „пјесма говори више него што је пјесник у стању да каже“, у сусрету са пјесмама Слободанке Ивановић које су одабране за ово издање, схватићемо да су у њих стала сва ћутања и све оно што је ауторка током свог живота носила у себи, истовремено и као бреме и као своје богаство. Њена поезија је, једноставно, тихи одјек њене душе“ – истакла је Петковић.
Као пријатељ и дугодишњи сарадник, са пуно емоција о сјајној сарадњи са Слободанком Ивановић говорио је Горан Бјелановић, директор ЈУ Црногорска кинотека и режисер бројних представа у продукцији ЈУ Центар за културу.
У име колектива присутнима се обратила Тамара Кењић, директорка Центра за културу, док је у име породице говорила Слободанкина сестра Горица Ивановић. Модераторка програма била је Горица Ћулафић, уредница културно – умјетничких програма у Центру за културу.
Није случајно што је баш 18. јул одабран за ово вече. Тога дана 2022. године Слободанка је посљедњи пут дошла на своје радно мјесто. Преминула је мјесец и по дана касније, 4. септембра у Клиничком центру Србије у 63. години живота.