Међународна научна конференција Изазови савремене привреде и друштва кроз призму зелене економије и одрживог развоја – CESGED 2023., одржана је у Новом Саду. Фокус конференције стављен је на изазове савремене привреде и друштва кроз призму зелене економије и одрживог развоја. Предсједник СО Беране, мр Новица Обрадовић, представио је рад на тему ,,Могућности развоја општине Беране”. Обрадовић је указао на шест области које би могле да допринесу привредном развоју и то: дрвопрераду, хидропотенцијал, термопотенцијал, бизнис зона Рудеш, производња хране и туризам.
Поред ресурса којим општина располаже (дрвопрераде, хидропотенцијала и термопотенцијала), Обрадовић је указао и на погрешне политике и законску регулативу која је довела до злоупотреба и девастације беранских шума и планиснких ријека као и негативног утицаја на беранску привреду. Сугерисао је да се мора промијенити концесиона и контролна политика како би се привреда мотивисала на бољу искориштеност ресурса.
Указао је на важност мрког угља након енергетске кризе која је настала као посљедица догађања у источној Европи. Представио је потенцијале за развој пољопривреде и сточарства и могућности за производњу органске хране. За постизање бољих резултата у сектору туризма, неопходна је диверзификација производа и услуга. Иста се постиже континуираним радом на одрживом коришћењу свих природних и створених потенцијала које има Беране.
Посебан фокус у свом излагању ставио је на постојећу мрежу путева али и на пројекте који су у току, као предуслов за развој.
Истакао је могућност покретања беранског аеродрома као претпоставку за развој у свим наведеним областима јер то би био генератор за развој беранске привреде кроз могућнаст валоризације свих потенцијала којима општина располаже.
На крају излагања, као кључни ресурс, представио је људске потенцијале којима општина Беране располаже. Позвао је све присутне да директно или посредно помогну како би се издашни потенцијали валоризовали на најбољи начин, а у интересу како грађана, тако и привреде.
Конференција је окупила истраживаче, научнике и стручњаке из различитих области из читавог свијета, који су предали преко 70 апстраката, те резултате истраживања представили и дискутовали о различитим темама које се односе на одрживи развој, зелену економију и заштиту животне средине.
Организатори скупа су биле бројне научне установе међу којима су: Образовно-пословни центар за развој људских ресурса, управљање и одрживи развој, Нови Сад, Србија; Универзитет Коменијус, Братислава, Словачка, Универзитет Привредна академија из Новог Сада, Државни универзитет у Новом Пазару, Едукативни центар за обуке у професионалним и радним вештинама, Нови Сад – истакао је проф. др Бранислав Дудић, председавајући организационог одбора.
Скуп је отворио проф. др Радован Пејановић, бивши ректор Универзитета у Новом Саду, предсједник Надзорног одбора Фонда за науку Републике Србије, уједно и предсједник Научног друштва аграрних економиста Балкана.
Истраживачи из Црне Горе који су своје резултате представили са рефератима су били проф. др Бобан Меловић, проф. др Сенка Шекуларац-Ивошевић, проф. др Горан Шкатарић, проф. др Велибор Спалевић, проф. др Сања Добричанин, проф. др Анђелка Трипковић, др Владимир Добричанин, Мр Новица Обрадовић, Мр Дејан Зејак.
У закључцима конференције истакнута је хитна потреба за ефикасним решењима глобалних еколошких и друштвених проблема, као и значај интердисциплинарног истраживања и сарадње за постизање циљева одрживог развоја. Наглашен је значај иновативних технологија, зеленог финансирања и предузетништва у промовисању одрживог развоја, као и неопходност примјене принципа циркуларне економије и смањења емисије гасова стаклене баште. Осим тога, конференција се бавила значајем образовања, дигитализације и друштвених мрежа у промовисању одрживости, као и критичном улогом здравственог сектора у постизању одрживог развоја. Коначно, учесници на конференцији су нагласили потребу за заштитом животне средине, етичком пословном праксом и једнаким приступом образовању, здравственој заштити и могућностима за запошљавање као суштинским компонентама одрживе економије и друштва.