„Прича о нашим бурецима датира још од давне 1967. године када су мој отац и његов брат отворили бурегџиницу „Оријент“, каже за серијал Људи Берана њен данашњи власник Фаридин Исљами и истиче да је ово мјесто гдје радо долазе већ више од пола вијека како наши суграђани, тако и посјетиоци Берана из градова широм бивше Југославије па и иностранства.
![текст](https://berane.me/wp-content/uploads/2019/05/58793284_2293983957383937_8472714459066925056_n.jpg)
У самом центру града, поред зграде Основног суда, постоји једна ствар која се не може наћи нигдје друго сем у Беранама – то је чувени бурек код Суда који има специфичан укус и као такав је надалеко познат!
![текст](https://berane.me/wp-content/uploads/2019/05/59360393_10157701474363881_943280238173880320_n.jpg)
Власници бурегџинице, породица Горанаца својим специјалитетом је међу становницима Берана присутна и са трећом генерацијом која је укључена у посао. Тек извађен из пећи врео бурек са сиром, спанаћем или месом орасположи све муштерије.
![текст](https://berane.me/wp-content/uploads/2019/05/58755114_10157701469618881_8893737999875964928_n.jpg)
„Прије нас је на овом истом мјесту пуних десет година држао бурегџиницу један Македонац који је, када је одлучио да се врати у своју земљу, уступио простор нашој породици „, присјећа се мајстор који је тада био дијете и додаје:
„Међутим, ми смо и прије тога били у овом послу. Прво смо ортачки држали посластичарницу у кући Лазаревића, која се налази недалеко одавде, да би потом наставили да радимо са народном кухињом“.
Највећа гужва у Оријенту је радним данима када је пауза запосленима и ученицима, у оближњим установама и школи, као и викендом, током љетњих мјесеци, и то увече касно када се након изласка у град сврати на бурек. Тада се чека и по пола сата да док се бурек припреми и испече.
„Увијек се тражи врућ бурек“, каже Фарудин и са осмјехом нам препричава једну од бројних анегдота.
„Најсимпатичнија су ми дјеца када дођу и већ са врата у глас говоре „Судо, судо дајте бурек“ мислећи да је то заправо моје име“.
![текст](https://berane.me/wp-content/uploads/2019/05/59543206_10157701469473881_2192497361983373312_n.jpg)
Он тврди да нема велике тајне у припремању њиховог специјалитета сем да брашно буде изузетног квалитета и да се све ради ручно, без адитива.
„Квалитетно брашно, танка кора и без адитива и онда је квалитетан бурек“, објашњава он.
И у овој бурегџиници увијек постављају чувено питање: „За овдје или за понијети?“ Некако је посебан осјећај кад кажете за понијети и онда уживате у томе да једете бурек испред локала, на улици.
Али, бурек код Суда није само јело; он је више од тога: такав укус нећете наћи нигдје сем овдје и њега ни најбоља домаћица неће моћи да испече, ма колико била вјешта.
На крају ћемо цитирати Мома Капора који је у једном од својих текстова бурек описао на следећи начин: „Он је наш сан негдје у туђини, а и наш повратак кући, јер нам га већ првог јутра, када се пробудимо у нашем граду и сједнемо за стари кухињски сто мајка донесе, јер зна да то волимо“.
Аутор: Никола Урошевић