„Прича о нашим бурецима датира још од давне 1967. године када су мој отац и његов брат отворили бурегџиницу „Оријент“, каже за серијал Људи Берана њен данашњи власник Фаридин Исљами и истиче да је ово мјесто гдје радо долазе већ више од пола вијека како наши суграђани, тако и посјетиоци Берана из градова широм бивше Југославије па и иностранства.
У самом центру града, поред зграде Основног суда, постоји једна ствар која се не може наћи нигдје друго сем у Беранама – то је чувени бурек код Суда који има специфичан укус и као такав је надалеко познат!
Власници бурегџинице, породица Горанаца својим специјалитетом је међу становницима Берана присутна и са трећом генерацијом која је укључена у посао. Тек извађен из пећи врео бурек са сиром, спанаћем или месом орасположи све муштерије.
„Прије нас је на овом истом мјесту пуних десет година држао бурегџиницу један Македонац који је, када је одлучио да се врати у своју земљу, уступио простор нашој породици „, присјећа се мајстор који је тада био дијете и додаје:
„Међутим, ми смо и прије тога били у овом послу. Прво смо ортачки држали посластичарницу у кући Лазаревића, која се налази недалеко одавде, да би потом наставили да радимо са народном кухињом“.
Највећа гужва у Оријенту је радним данима када је пауза запосленима и ученицима, у оближњим установама и школи, као и викендом, током љетњих мјесеци, и то увече касно када се након изласка у град сврати на бурек. Тада се чека и по пола сата да док се бурек припреми и испече.
„Увијек се тражи врућ бурек“, каже Фарудин и са осмјехом нам препричава једну од бројних анегдота.
„Најсимпатичнија су ми дјеца када дођу и већ са врата у глас говоре „Судо, судо дајте бурек“ мислећи да је то заправо моје име“.
Он тврди да нема велике тајне у припремању њиховог специјалитета сем да брашно буде изузетног квалитета и да се све ради ручно, без адитива.
„Квалитетно брашно, танка кора и без адитива и онда је квалитетан бурек“, објашњава он.
И у овој бурегџиници увијек постављају чувено питање: „За овдје или за понијети?“ Некако је посебан осјећај кад кажете за понијети и онда уживате у томе да једете бурек испред локала, на улици.
Али, бурек код Суда није само јело; он је више од тога: такав укус нећете наћи нигдје сем овдје и њега ни најбоља домаћица неће моћи да испече, ма колико била вјешта.
На крају ћемо цитирати Мома Капора који је у једном од својих текстова бурек описао на следећи начин: „Он је наш сан негдје у туђини, а и наш повратак кући, јер нам га већ првог јутра, када се пробудимо у нашем граду и сједнемо за стари кухињски сто мајка донесе, јер зна да то волимо“.
Аутор: Никола Урошевић