„У претходном периоду спроведене су конзерваторске мјере на дијелу предмета етнографске збирке Полимског музеја, који су били у веома лошем стању, а нарочито јечерма и крсташ барјак“, казала је директорица Виолета Фолић, нагласивши да Полимски музеј – Беране посједује око 10 хиљада музејских предмета, подијељених у неколико збирки.
Етнографска збирка Полимског музеја садржи 690 предмета. Одређени број предмета ове збирке налази се у лошем стању и захтијева хитне конзерваторске мјере, и то су углавном предмети од платна који су и склони бржем пропадању.
„Како је музеј чувар и тумач људске историје, циљ установе је да се што већи број предмета конзервира, адекватно заштити и да се обезбиједе услови за очување истих. Посебно се настоје очувати текстилни предмети као најосјетљивији музејски експонати. Такви предмети су врло често у веома лошем стању и прије него што су ушли у музеј. Велики дио тих штета је немогуће поправити, али је неопходно водити рачуна о томе да се спријечи ширење насталих оштећења или да се што је могуће дуже предмети очувају у стању у ком су затечени“, казала је директорица Полимског музеја Виолета Фолић.
Како је објаснила у претходном периоду спроведене су конзерваторске мјере, на дијелу предмета етнографске збирке који су били у веома лошем стању (нарочито јечерма и крсташ барјак), а све у циљу заштите што више музејских предмета од даљег пропадања.
„Конзерваторске мјере спроведене су на: мушком јелеку (јечерма), на 4 женска јелека и на крсташ барјаку – једном од предмета сталне поставке, који је културно добро од изузетног значаја.
Мјере, на културном добру предмета Етнографске збирке Полимског музеја, спроведене су у складу са предложеним пројектом „Конзерваторски пројекат на дијелу предмета (6) Етнографске збирке, ЈУ Полимски музеј Беране“, који је базиран на основу конзерваторских извјештаја, а који су рађени за потребе самог пројекта. Овај пројекат је реализован у сарадњи са Центром за конзервацију и археологију Црне Горе, а финансиран је од стране Министарства културе Црне Горе“, саопштила је Фолић и наставила:
„У приоритетима за конзервацију, нашао се и музејски предмет крсташ барјак који је иначе и дио сталне музејске поставке. Стотинашка, касније четна застава, из 1862. године (мањи “крсташ барјак”) скоро квадратног црвеног поља, широко бијелог обруба са бијелим крстом на средини поља.
Процјеном хералдичара, овај крсташ барјак, највјероватније датира из периода црногорско-османских ратова са подручја Полимља из 1862. године (Рудешка битка – једна од најславнијих побједа коју је наша војска извојевала у ослободилачким ратовима). Највјероватније, барјак је припадао једном од племенских капетана, учесника поменуте битке.
Крсташ барјак је поклон Полимском музеју у првим годинама његовог оснивања, од нажалост непознате особе, тако да се не може ући у траг којем је племенском капетану тачно припадао“.
Осим крсташ барјака приоритет при одабиру за конзервацију су имали и јелеци са статусом културног добра, цијенећи њихову посебност и традиционалну препознатљивост, додала је Фолић на крају.
