Комеморативна сједница поводом смрти Влајка Ћулафића одржаће се у скупштинској сали Општине Беране, 6. маја у 8.30 часова. Комеморативни скуп организују Општина Беране, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење новинара Србије и Црне Горе.
Влајко Ћулафић (Горње Луге, 18. јануар 1957.) био је један од најзначајнијих интелектуалаца из Берана и Црне Горе. Током дугогодишње каријере стварао је као књижевник, новинар и књижевни критичар. Преминуо је у Беранама, 5. маја 2016. године. Иза себе је оставио супругу и два сина.
Завршио је Беранску гимназију и дипломирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсјек Општа књижевност и теорија књижевности. Бавио се новинарским, књижевним и научним радом и био главни и одговорни уредник „Свевиђа“, часописа Епархије будимљанско-никшићке; као и уредник поезије у часопису „Времекази“ – Андријевица. Године 2010. изабран је за предсједника Црквене општине Беране. Сарадник је многих угледних српских образника за вјеру, културу, историју и језик: „Светигора“, „Слово“, „Новине Српске“, „Јеж“, „Токови“, „Слобода“, „Нова Зора“ и многи други, као и редовни учесник културне манифестације „Дани Његошеви“, која се традиционално одржава у Никшићу. Био је оснивач и дугогодишњи директор ЈП „Радио Беране“ из Берана. Рана смрт га је затекла у Центру за културу Беране, у оквиру којег је обављао дужност управника „Завичајне куће Војводе Гавра Вуковића“. Пјесме су му превођене на неколико страних језика. Учесник је више научних скупова, претежно у области историографије. Био је члан Удружења књижевника и Удружења новинара Црне Горе.
Добитник је више значајних награда: Награда Вуко Безаревић, за најбољу сатиричну причу 2007. године у Црној Гори; Награда Бошко Пушоњић, за најбољу репортажу у 2007. години, коју додјељује Удружење новинара Црне Горе; Грамата СПЦ, за допринос градњи цркве „Св. оца Николаја“ у Лушцу; Награда Радомир Зоговић, за цјелокупно животно стваралачко поетско дјело, коју додјељује издавачка кућа „Комови“; Орден Светог Георгија I степена, са златном медаљом, за допринос Епархији будимљанско-никшићкој СПЦ; Награду „21. јул“, највише признање које додјељује Општина Беране, за значајан и трајан допринос граду; Видовданска повеља, за најбољу књигу објављену у 2015. години (збирка пјесама „Кад свијетом промијеним“), коју додјељује Удружење књижевника Црне Горе у оквиру културне трибине „Ријеч“.
Аутор је преко 200 научних и књижевних радова, рецензија, приказа и књижевно теоријских чланака, а бавио се и писањем драмских текстова и приређивањем дјела других угледних мислилаца. Објавио је сљедеће књиге: Проклетије (збирка пјесама), О, Јове, реци (поема), Зечји трн (афоризми) , Узглавница (збирка пјесама, Пилотина (афоризми), Доба без јеванђеља (поема), Доба без јеванђеља (одабране пјесме), Утва златокрила (сонетни вијенац), Небеска тапија (поема), Жертвино умиљеније (збирка пјесама), Карадагија (сатирична проза) , Ви чините оно што знате, но не знате што чините(коауторски); Кад свијетом промијеним.
Приредио је избране пјесме Ратка Делетића „Студ и крик“ 2009. године, а осим тога је и аутор „Споменице Стефана Немање“, коју је 2014. године приредио о 900. годишњици рођења Светог Симеона Мироточивог, као и коаутор „Споменице Манастира Ђурђеви Ступови“, 2013. године, која је приређена о 800. Годишњици манастира Ђурђеви Ступови код Берана. Главни је организатор Светосавских академија и академија Светом Симеону Мироточивом у Беранама, и традиционалне пјесничке манифестације „Видовданско пјесничко бденије“, које се одржава у манастиру Ђурђеви Ступови.
Сахрана Влајка Ћулафића ће се обавити 6. маја 2016. године на Српском православном гробљу у Беранама.