IX ,,Полимске књижевне стазе“ – посвећене пјеснику и новинару Ратку Делетићу – одржане су у галерији Полимског музеја, у организацији Центра за културу – Беране, под покровитељством Министарства културе Црне Горе.
Књижевници , пјесници и новинари, говорили су о животу и стваралаштву Ратка Делетића и казивали своје стихове у част свом колеги.
Поетски портрет Ратка Делетића дао је и књижевник Влајко Ћулафић рекавши ,,Поновно и темељније ишчитавање цјелокупног пјесничког дјела, које је Ратко Делетић објавио за живота, указује на неколико тематских поља као изворишта пјесникове инспирације и попришта његовог суочавања са свијетом и животом, његовим обележјима и смислом.“
Тодор Живаљевић- Велички, говорећи о Делетићу истакао је да ,,Свуда куд год је ходио, гдје год је давао и примао топлу људску ријеч, стихом или прозним записом, повезивао је времена и људе, говорећи у име краја који је дубоко у њему свијетлио од Андријиног града и Комова којима се често и са радошћу враћао.“
Пјесник Миодраг Милошевић, уредник издавачке куће ,,Комови“ (коју је основао Делетић), представио је постхумно објављену збирку поезије Ратка Делетића ,,Отвори врата куће“, рекавши ,,Тако су иза Ратка остале завичајне пјесме расуте по мноштву његових књига. Можда су се губиле у друштву других и другачијих пјесама док се овако сабране чине као једна нова цјелина.“
Пјесник и новинар Дарко Јововић, говорио је о Делетићу и евоцирао успомене рекавши ,,Боловао је као што болују руске степе, његов дах је дрхтао од јецаја словенске браће, од мастила из наших вена и камених плоча наслоњених на косовску рану. Гдје год је долазио увијек је писао а највише у завичају и о завичају.“
Своје стихове, на књижевним стазама Ратка Делетића казивали су: Ранко Јововић, Будимир Дубак, Драгомир Ћулафић, Радомир Стојановић, Новица Ђурић, Мила Дубак и Велимир Ралевић.
Стихове Ратка Делетића -говорио је Васко Драговић а програм је водила Ирина Кастратовић.
Књижевника Ратка Делетића нијесу заборавили Васојевићи, што је он свакако заслужио. Али, има се утисак да његови савременици заборављају оно што се о Делетићу не смије заборавити, дружење са њим, и његова жива ријеч, не само написана. Пјесник Благоје Кораћ, на велику жалост од својих Васојевића, прије свега Беранаца, већ је неправедно заборављен, једном приликом је одрецитовао пред Ратком своје стихове:
„Серјожа мили да си жив,
А твоја крв да је Црно море,
Тада би редом пјесници сви,
Љубили младе Исидоре“.
Ратко му је одговорио: „Е мој Благоје, љубили нама вољене особе или не, исто нам се пише. Ипак живимо у Васојевићима, који љубав често заборављају, па да је о њој пјевао и сам Сергеј Јесењин“.