У понедељак, 19. јуна, у 19.00 часова, у галерији ,,Никола и Угљеша Поповић“, биће отворена изложба под називом Циклус слика ,,Крагујевац 1941“ Петра Лубарде. Петар Лубарда је циклус слика „Крагујевац 1941“ поклонио Спомен-парку 1969. године. Настале су између 1966. и 1968. године и представљају асоцијативно и апстрактно виђење трагичног стрељања у Крагујевцу, а 1976. године, када је Музеј отворен, постају дио његове сталне поставке. Изложбу чини 27 радова који заправо представљају фрагменте једне велике слике, која носи назив,, Доста крви, доста убијања“, јер је Лубарда осјетио кроз шта су прошли заробљеници стријељани у Крагујевцу у октобру 1941. године. Различитих су димензија, од малог формата 35×28 цм до монументалног 140×230 цм, рађене разноврсним техникама: темпера, уље, акрлик, казеин и ауто-лак и комбиноване технике. По оцјенама теоретичара уметности, циклус представља једно од Лубардиних најбољих дјела, а свакако најбоље остварење посљедњег периода његовог стваралаштва.


Изложбу ће отворити Дамјан Ћулафић, потпредсједник Општине Беране. Говориће: Виолета Фолић, директорица Полимског музеја и проф. Др Драго Перовић, предсједник Извршног одбора Матице српске-Друштва чланова у Црној Гори.


Петар Лубарда (1907-1974), један је од највећих југословенских сликара 20. вијека. Био је члан САНУ и ЈАЗУ. Студије сликарства започео у Београду 1925. год. у Умјетничкој школи, а наставља кратко у Паризу 1926. на Ацадéмие дес Беауx Артс. У Црну Гору се враћа 1932. и исте године долази у Београд. Ратне године од 1941. до 1944. проводи у заробљеништву у логорима у Немачкој и Италији. Од 1945. ради као професор на Ликовној академији у Београду. Године 1946. одлази на Цетиње гдје учествује у фомирању првих стручних ликовних институција у Црној Гори: отвара се Умјетничка школа на Цетињу у који је био предавач и директор. У Београд се враћа 1950. године гдје остаје до краја живота (1974.). Једна од најомиљенијих тема његовог сликарства је Косовски бој, коју је урадио на разним форматима у више десетина верзија. Сликарску заоставштину поклања Београду 1973. године. Године 1997. у Црној Гори се установљава највеће признање „Петар Лубарда“ које се додељује за ликовну умјетност.