Титулу најуспјешнијег спортисте Берана, у категорији јуниора, у 2018. години према одлуци стручног жирија из нашег града понио је бивши рукометаш Иванграда, а од ове сезоне Рудара из Пљеваља, Немања Ђурашковић.
Немања има девeтнaест година, основну и средњу школу је завршио у Беранама. Рукометом се бави од дванаесте године и члан је јуниорске репрезентације Црне Горе. Прве кораке је направио у РК „Иванград“, гдје је прошао све категорије од петлића до првог тима.
О чему смо разговарали са Немањом за серијал „Будућност берансог спорта“ прочитајте у наставку.
Како је дошло до тога да тренираш рукомет?
Н.Ђ.: На наговор родитеља, односно мајке, која се такође у младости бавила рукометом, почео сам да тренирам овај спорт.
Ко је уочио твој таленат?
Н.Ђ.: Човјек који је залужан за то је тренер мађих категорија у Иванграду, Суад Скендеровић. Моји другови и ја смо много научили од њега. Велики је његов допринос да се изградим као рукометаш на позицији – лијеви и средњи бек. Касније сам напредовао захваљујући тренерима Микију Нововићу и Мирку Анђићу.
Највећи успјех у твојој каријери?
Н.Ђ.: Са Иванградом смо били прваци пионирске и кадетске лиге Црне Горе, а тријумфовали смо и на међунарадном турниру у Краљеву.
Како си ушао у јуниорску репрезентацију?
Н.Ђ.: Освајањем пионирске лиге, услиједио је позив од селектора. Од тада сам стални члан репрезентације Црне Горе, заједно са бившим саиграчима из Иванграда и друговима Луком Дошљаком и Ђорђијем Фолићем.
Како се постаје успјешан спортиста?
Н.Ђ.: Доста ствари утиче на каријеру спортисте. Кроз један озбиљан рад и одговоран однос према тренинзима може се доћи до успеха. Наравно у границама спортског живота увијек се налази времена за дружење са пријатељима, дјевојком и наравно са својом породицом.
Данас си члан Рудара из Пљеваља који игра у првој лиги, какви су твоји утисци до сада?
Н.Ђ.: Клуб је одлично организован, тренинзи су добри, има доста младих играча који су чланови репрезентације. Све у свему Пљеваља су лијеп град, а Пљевљаци су сјајни домаћини.
Шта је то што би желео да оствариш у наставку каријере?
Н.Ђ.: Прије свега ја волим ово што радим и то је рекао бих оставрење неког мог сна.Волио бих једног дана да играм за Вардар из Скопља и наравно у Лиги шампиона.
Узор?
Н.Ђ.: То је свакако сјајни Мајк Хансон.
Шта би поручио неким новим клинцима који тек почињу да се баве спортом?
Н.Ђ.: Мислим да је најважније да воле тај спорт који тренирају, слушају свог тренера, као и да дају све од себе и никада не одустају.
Аутор:
Никола Урошевић