Поводом обиљежавања 75 година од појављивања и 55 година од обнављања листа „Слобода“, синоћ је у галерији Полимског музеја, у организацији Општине Беране, отворена изложба „Беранска Слобода“, коју је приредила Соња Савић, новинарка и последња уредница листа „Слобода“. Том приликом на паноима је приказано око 100 насловница за 43 године излажења које су разврстане по уредницима.
Подсјећајући се рада и стварања, новинарка Соња Савић је казала да је њен задатак био да припреми изложбу о „Слободи“и издвоји дио онога што су ствараоци и уредници овог листа, за 43 године непрекидног излажења, забиљежили.
„Требало је из архива ове нама драге новине, која је у Радио Беранама, прелистати укоричене „Слободе“ и, по годинама издавања, разврстати их по уредницима. Није баш било практично да се та, могу рећи, значајна документација о једном времену, износи и преноси, па смо се одлучили за фотографисање и преношење на паное“, напоменула је Савићева.
Присјећајући се са носталгијом свих оних који су је стварали, а нису више међу нама, она је истакла следеће:
„За нас који смо је стварали, били дио ње на било који начин, ово су изузетно емотивни тренуци. Хоћу да вјерујем да наша „Слобода“, да будем мало и патетична, није умрла у 44. години 2004. На онима је, који су данас, или некој будућој генерацији, да јој удахну живот“, закључила је Соња Савић.
Нешто више о „Слободи“ и њеном значају казао је предсједник општине Беране, Драгослав Шћекић. Указао је на то да у години када новинарство у Црној Гори слави 145 година, а Удружење новинара 70 година, наша «Слобода», нажалост, не слави, већ обиљежава 75 година од првог броја из ратне 1941, и 55 година од њеног континуираног излажења. Од ’61, за 43 године непрестаног излажења под окриљем државе, општине, до њеног укидања 1. јануара 2004. штампано је 870 бројева.
„Ми ћемо покушати да изнађемо начин да Слободи удахнемо нови живот. Зато смо и имали данас округли сто на тему: ,,Имали смо ,,Слободу“. Хоће ли је бити?“ и зато смо вечерас овдје. Да видимо са ових паноа бар дио онога што је Слобода биљежила за 43 године излажења. А о њеном путу кроз простор и вријеме само три године прије укидања, на свечаности поводом 40 година од њеног непрекидног излажења, говорио је један од њених уредника, који је у три наврата био на њеном челу, Драгомир Драшко Поповић. А ко би боље могао знати, шта је значила и шта је биљежила, од оних који су је стварали. Дозволите ми да цитирам покојног господина Поповића, који је тада, поред осталог, казао:
«Током дугих година њене странице исписивале су генерације знаних и мање познатих стваралаца-новинара, писаца, пјесника, сликара, илустратора, па политичара, идеолога, друштвених и културних радника, стручњака из разних научних области, просвјете, ликовних умјетности, здравства, спорта“, казао је предсједник Шћекић отварајући изложбу.
Предсједник општине је казао да је ,,Слобода“ хроника нашег друштвеног, привредног и културног живота, умјетности, књижевности, науке, хроника је наше душе и духа, обичаја, жеља, планова, остварених и неостварених. Њене странице увијек су биле отворене за ствараоце разних вокација, новинаре, мислиоце из нашег и других крајева земље и иностранства, ређе. Ван Берана, највише и најрадије је читана у Београду гдје је деценијама сваки број нестрпљиво очекиван. ,,Слободу“ су радо читали познати интелектуалци, новинари и други ствараоци, али и обични људи.
Изложби су присуствовали и некадашњи уредници и новинари овог локалног гласила, породица првог уредника Милоша Бакића, као и други поштоваоци овог листа.
Изложба „Беранска Слобода“ биће отворена за посјетиоце до 15. октобра.
Излагања предсједника општине, Драгослава Шћекића и новинарке и последње уреднице листа „Слобода“, Соње Савић можете преузети овдје:
Обраћање предсједника општине Драгослава Шћекића
Излагање Соње Савић, новинарке и последње уреднице „Слободе“
