Површина: 496 квадратна километра

Број становника (попис 2011.) : 28.739

Положај:  Сјевероисток Црне Горе ( Горње Полимље)

Надморска висина: Најнижа тачка 640м, највиша тачка 2.139м

Планине: Бјеласица, Мокра, Цмиљевица, Мургаш, Турјак

Ријеке: Лим, Бистрица, Шеваринска, Шекуларска, Љешница, Калударска, Сушица

Језера: Пешића језеро, Велико и Мало Урсуловачко језеро,    Велико и Мало Шишко језеро

Клима: умјерено – континентална у Беранској котлини и непосредном долинском окружењу, субпланинска у средњим висинским зонама планинског обода котлина и планинска у највишим планинским предјелима

Удаљеност од већих центара:  Подгорица 143км, Будва 200км, Београд  415км,  Скопље 222км, Приштина 160км, Сарајево 244км, Удаљеност од железничког саобраћаја  је 36 километара.  У Беранама постоји аеродром који није активан.

Удаљеност од аеродрома:  Подгорица /Голубовци (TGD) 155 км, Приштина (PRN) 149км, Тиват (TIV) 230км,  Београд (BEG) 370км

Историја

Данашње подручје  Берана било  насељено још у неолитско доба. Постоје бројна налазишта са траговима винчанске културе . Беранска котлина је богата остацима материјалне културе који доказују присуство римске империје.

Ово подручје је до 1455. године  било у саставу Србије, а након турске окупације и рушења градова Будимље и Бихора њихов континуитет  наставља насеље Беране. Назив Беране добило је по топонимима средњовјековних назива Берансело, Беранкрш и Беранске стране, који се помињу у средњовјековним писаним изворима, као што је Шудиковски поменик. У поменику се помиње и насеље Берана, што говори да је Беране, насеље још из периода средњовјековне Србије.

По ослобођењу од Турака, 6 октобра 1912. године,  Беране улази у саства Црне Горе и добија државне, културне и остале развојне функције.

Од 21. јула 1949. до марта 1992. године називало се Иванград, по народном хероју и револуционару, Ивану Милутиновићу.

Рудна и шумска богаства

Доминантну структуру енергетског потенцијала чине мрки угаљ и хидроенергија Лима и његових притока. Истраживања показују да берански базен располаже значајним количинама квалитетног мрког угља. Крајем 1989. године установљене су експлоатационе резерве у износу од око 23,8 милиона тона., а неке процјене говоре да берански басен располаже геолошким резервама мрког угља у износу од 103 милиона тона.

Од ресурса из групе неметала значајне су резерве моћних наслага висококвалитетне глине погодне за производњу украсних керамичких плочица, цријепа и цигле,  затим квалитетног кречњака, лапорца,  шљунка и пијеска.

Укупна површина шума и шумских земљишта на подручју шумске управе Берана износи 27.856,58 ха.

Пољопривредно земљиште

Према катастарским подацима општина Беране, од укупно расположиве површине земљишта, 65.518 ха, на обрадиво земљиште отпада 22%, осталог земљишта има 41%, док шуме покривају простор од 37%.

Туризам

Планине, ријеке, кањони, планинска језера, разноврсна флора и фауна пружају широке могућности  и представљају велику туристичку вриједност.

Културно историјско наслеђе попут манастира Ђурђеви ступови, Ћелије у Калудри,  Шудикова и Вакуфска кућа  сваки на свој начин очарава посјетиоце и открива духовна богатства.

Захваљујући богатству природних ресурса, културно-историјском наслеђу и традиционалном гостопримству, Беране је изазовна дестинација првенствено за туристе који воле природу и авантуру.

Културно-историјски споменици

Најзначајнији и најстарији споменик клутуре који је очуван, је манастир Ђурђеви ступови, који је 1212. године подигао Жупан Првослав, син великог Жупана Тихомира, синовац Светог Симеона (Немање). Манастир је био, а и данас је сједиште Будимљанске епископије, коју је 1219. године основао Свети Сава, као једну од седам првих епископија.

Осим Манастира Ђурђеви ступови, велико културно- историјско богатство представља обновљени манастир „Шудикова“, манастир “Ћелије” у Калудри, Џамија у Харемима, Вакуфска кућа,  храм Светог Симеона Мироточивог који се налази у фази изградње и још неколико вјерских објеката на сеоском подручју.

На два километра од центра града налазе се и остаци војног логора  из римског периода, „Римски каструм“.

У новијој историји на подручју Берана изграђено је неколико спомен обиљежја.

На брду Јасиковац, у знак сјећања на страдале родољубе,  жртве Другог свјетског рата саграђен је споменик „Слобода“ у облику метка, висок 18 метара, рад прослављеног архитекте Богдана Богдановића . Споменички комплекс чини и 40 камених блокова на којима је исписана историја ратова беранског краја.

Најстарији писани споменик је поговор Номоканону, у науци познат као “Морачка крмчија”, који је написао епископ Теофил из Будимље 1252. године.

Образовање

Први облици организованог образовања и културе у овом дијелу Полимља развијају се у црквама и манастирима. Манастир Шудикова имао је преписивачку и друге школе, а при Ђурђевим ступовима, од 1836. године, радила је Манастирска школа чији је оснивач Игуман Мојсије Зечевић.  Гимназија у Беранама почела је са радом 8. новембра 1913. године. Она представља једно од најсвјетлијих поглавља историје и традиције овог краја.

У  Беранама се налази једна предшколска установа, дјечији вртић „Радмила Недић” и  7 основних школа. На  градском подручју раде основне школе „Вук Караџић”,„Вукашин Радуновић”, и „Радомир Митровић” са више подручних одјељења у приградским насељима.

Поред  Гимназије, постоје  и средња медицинска школа „Др Бранко Зоговић” , Средња стручна школа „Вукадин Вукадиновић” и Средња стручна школа.

Од  1950. у Беранама ради и  Школа за основно музичко образовање.

Високошколски студијски програми се изводи  на Медицинском факултету –Висока медицинска школа.

Култура

Центар за културу представља мјесто свих културно – забавних дјелатности у граду. Формиран је 1960. године и од тада се афирмисао као установа која све више задовољава културне  потребе грађана. Поред бројних манифестација из своје историјске прошлости, једна од традиционалних манифестација која се последњих петнаестак година одржава, је „Беранско културно љето“.

У склопу Центра за културу ради и Градска библиотека која располаже са више од 40.000 јединица библиотечке грађе.

Полимски музеј у Беранама  основан 15. фебруара 1955. године, као регионални музеј комплексног типа за територију Горњег Полимља. Посједује следеће збирке: археолошку, етнографску, умјетничку, нумизматичку, хералдичку, природњачку и збирку фотографија, у којима је регистровано више од 9.500 музејских предмета.

У згради Музеја постоји и Галерија „Шудикова“ која располаже са око 3.000 експоната.

Кућа војводе Гавра Вуковића изграђена је између 1890. и 1900. године. Данас је спомен дом у којем се приређују изложбе слика, организују округли столови и одржава Љетња дипломатска школа „Гавро Вуковић“.

Информативна дјелатност

Једини локални јавни емитер је  Радио Беране  који емитује програм на фреквенцијама 88,2 МХз и 105,4 МХз и путем интернета, 24 часа дневно.

Народно стваралаштво

У Беранама дјелује већи број културно-умјетничких друштва и музичких група: КУД „Лим“, КУД „Коло“, музичка група „Дуга“, Црквени хор „Св. мати Анастасија“ , хор изворне музике „Ђурђеви ступови“ На Ђурђевдан, 6. маја традиционално се организује међународни фестивал фолклора „Васојевићки сједник“

Спорт

Тренутно у Беранама егзистира преко 40 спортских колектива који се такмиче у различитим лигашким ранговима у Црној Гори.

У Беранама дјелују фудбалски клуб и бројне школе фубала, рукометни , кошаркашки, боксерски, шаховски  и стонотениски клубови са завидном традицијом и резултатима. Такође су заступљени и атлетика, одбојка и борилачке вјештине.

Спортска инфраструктура

Фудбалски стадион са атлетском стазом , два помоћна фудбалска терена, спортски полигони, Стадион малих спортова,  балон сала, Хала спортова

Здравствене институције:

Дом здравља, Општа болница Беране, поликлиника „Тесла медикал“

Почасни грађани:

Драган Николић, глумац

Томислав Николић, Предсједник Републике Србије