LogoCZKBA

 

ЈУ ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ

ЈУ Центар за културу  основан 1960. (до 1973. „Дом културе“)   главни је носилац културе у Беранама.

Центар за културу је градска, самостална установа културе, која организује концепцијски различите програме из књижевног, музичког, филмског, ликовног, позоришног, образовног, духовног, општедруштвеног живота града и његовог окружења.

Центар за културу је комплексна институција, у чијем саставу се налазе и посебне организационе јединице:

  • Заједничке службе;
  • Служба за културно-умјетничку, сценску и биоскопску дјелатност;
  • Народна библиотека „Др Радован Лалић“;
  • Спомен- кућа „Војвода Гавро Вуковић“.

 

КУЛТУРНО-УМЈЕТНИЧКА, СЦЕНСКА И БИОСКОПСКА ДЈЕЛАТНОСТ

Службa за културно-умјетничку, сценску и биоскопску дјелатност садржи:

  • Организовање и унапређивање културног живота у Општини;
  • Организовање и приређивање позоришних представа, домаће и гостујуће продукције;
  • Организовање фестивала и манифестација општинског, државног и међународног значаја, културно-образовног карактера;
  • Организовање пригодних програма поводом обиљежавања значајних државних празника, јубилеја и слично;
  • Организовање предавања, семинара и радионица везаних за основне дјелатности Центра за културу;
  • Унапређивање аматерског културно-умјетничког стваралаштва;
  • Издавачка дјелатност;
  • Редовно приказивање филмова домаће и стране продукције;
  • Сарадња са другим установама културе;
  • Организовање смотри младих у области музичке и ликовне културе и књижевности;
  • Одржавање манифестација, као што су „Беранска ликовна колонија“ и „Полимске књижевне стазе“.
  • Издавање часописа „Токови“;
  • Организовање у јулу мјесецу, традиционалне манифестације „Беранско културно љето“.

Руководилац организационе јединице – Вуко Трифуновић

 

СПОМЕН- КУЋА „ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ“ 

Спомен – кућа „Војвода Гавро Вуковић“ постала је посебна организациона јединица Центра за културу у октобру 2014. године.

Војвода Гавро Вуковић, рођен 1852. у Лијевој Ријеци, био је дугогодишњи министар иностраних послова у књажевини Црној Гори. Потиче из познате војводске породице. Школовао се у манастиру „Ђурђеви Ступови“, на Цетињу, у Ници, дипломирао правне науке на Великој школи у Београду.

Војвода Гавро Вуковић  написао је „Мемоаре“, дјело велике литерарне и историјске вриједности, у којима је је оставио сведочанство о времену и приликама у којима је живио и радио.

Умро је у Беранама 1928. године и сахрањен код манастира Ђурђеви Ступови.

Дјелатности Спомен куће:

  • Организовање књижевних вечери;
  • Организовање округлих столова на различите теме;
  • Организовање изложби слика, фотографија;
  • Организовање Љетње дипломатске школе;
  • Организовање пријема дипломата приликом посјета Беранама;
  • Сакупљање докумената, рукописа, књига и друге грађе о војводи Гавру Вуковићу.

Руководилац Спомен куће „Војвода Гавро Вуковић“ – Влајко Ћулафић

 

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДР РАДОВАН ЛАЛИЋ“

Прије оснивања Народне баблиотеке, главне ризнице знања и центри духовног и културног живота биле су манастирске библиотеке у манастирима Ђурђеви Ступови (12 в.) и Шудикова (15 в.).

Манастир Шудикова био је познат по својим истакнутим школама – списатељском, преписивачком и сликарском. Неке од малог броја сачуваних књига из тог периода „Минеј“, „Псалтир“ и „Молбеник“, чувају се данас у  Београду, Бечу и Москви. Из сликарске школе манастира познат је сликар Страхиња Будимљанин.

Зачеци настанка Народне библиотеке јављају се крајем 19. и почетком 20. вијека. У периоду од 1878. до 1912. године у Беранама је постојала „Српска читаоница“. Читаоница је добијала часописе и листове који су се штампали у Сарајеву, Београду и Цетињу.

Због балканских ратова, Првог и Другог светског рата, Библиотека и читаоница су неколико пута обустављале и обнављале рад. Тек након Другог светског рата, 1948. обновљена је Библиотека.

До 1977. носила  је име „Његош“, од 1977. „Др Радован Лалић“.

25.априла 1991. потписан је споразум, којим су библиотечке просторије смјештене у згради на почетку главне улице, уступљене Информативном центру, који је тада почео са радом у Беранама. Цјелокупан књижни фонд је депонован у просторијама Фабрике сулфатне целулозе и папира на Рудешу. После неколико година, Библиотека је смјештена у једном дијелу зграде Полимског музеја, гдје се и данас налази.

  • Доктор Радован Лалић, рођен у Беранама, био је проректор београдског универзитета и аутор бројних славистичких огледа и чланака посвећених руској књижевности. Лалић је више од 20 година водио Катедру за руски језик и књижевност на београдском Филолошком факултету.

Народна библиотека „Др Радован Лалић“ дјелује као народна (јавна) и матична за подручје беранске општине. Она обезбјеђује опште и специфичне културне потребе из свих области људског знања. Опште образовна је и њени корисници су, од ученика основних и средњих школа, студената до научних радника и грађана без обзира на професију.

Народна библиотека прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење монографске публикације и периодику.

Најстарије публикације библиотечког фонда су писане на славено- сербском језику  и штампане 1836. године.

Руководилац Народне библиотеке „Др Радован Лалић“ – Слободанка Ивановић

Адреса: Милоша Малишића 11
Телефон
: +382 51 235 284
Факс
: +382 235 284
Е-пошта
: czkba@t-com.me

SlobaДиректор ЈУ Центар за културу Беране  – Слободанка Ивановић

Завршила Гимназију „Панто Малишић“ у Беранама, студирала у Београду и Сарајеву. Дипломирала на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Радила као секретар средње школе у Призрену, затим као секретар ОО Народне странке и управник библиотеке – библиотекар у Народној библиотеци „Др Радован Лалић“ у Беранама.

Од Нове српске демократије –ДФ предложена за руководиоца ЈУ Центар за културу.

Чланови Савјета ЈУ Центар за културу Беране:

Винко Стојановић, професор и сликар

Тодор Милићевић, проф.

Милош Вуковић, проф.

Радуле Ненадовић, проф.

Момчило Јоксимовић, радник Центра за културу