У оквиру манифестације „Ноћ музеја” у галерији Полимског музеја отворена је изложба под називом „Репродукција дјела попа Страхиње из Будимље”. Поставку чине репродукције фресака и икона из манастира Мораче, цркве Светог Николе у Подврху, цркве Свете Тројице у Пљевљима и манастира Градиште у Буљарицама. Отварајући изложбу академик проф. др Александар Чиликов је подсјетио да је поп Страхиња, како се вјерује, рођен 1548. године у Будимљи код Берана и да се током свог дугог живота јавља као родоначелник сјајног развоја сакралног сликарства поствизантијске провинијенције.
“Поп Страхиња из Будимље јавља се као први домицилни умјетник. До његове појаве овдје су углавном радиле грчке радионице и то скромних ликовних квалитета. Претпоставља се да је он своју умјетничку каријеру започео у манастиру Шудикова, једном од најважнијих вјерских центара старе Будимљанске епископије. Вјерује се да је он ту добио и теолошко образовање и уведен у свештенички чин. Овај знаменити умјетник се исказао као оригинална личност чији умјетнички квалитети превазилазе домете анонимних сликара који му претходе и са којима је, врло могуће, у младости учествовао у декорисању неког од црногорских храмова у другој половини 16. вијека”, навео је Чиликов, додајући да се потписи попа Страхиње налазе на бројним умјетничким остварењима која украшавају манастирска здања у Црној Гори, али и изван ње.
Он је казао да је поп Страхиња изузетан умјетник и посебна личност која заслужује да му се у Беранама и у другим градовима Црне Горе подигне трајно обиљежје.
“Овај догађај је за мене од историјске важности, јер се ради о првој изложби у Црној Гори која је уприличена дјелима попа Страхиње из Будимље. Довољно је рећи да је поп Страхиња, поред великог опуса у домену фреско сликарства, израђивао и иконе од којих се оне у манастиру Морача могу сматрати ремек дјелима поствизантијске умјетности Балкана, и схватити да овај врсни умјетник заслужује да му се у Црној Гори подигне трајно обиљежје”, истакао је Чиликов.
У име Епархије будимљанско-никшићке о сликарском опусу попа Страхиње говорио је јеромонах Евстатије, рекавши да изложена дјела потврђују да је црква наша мајка у којој настаје изузетна умјетност.
У свом обраћању директорка Полимског музеја Виолета Фолић је нагласила да је поп Страхиња оставио богат опус у области фреско сликарства и иконописа на територији Црне Горе и региона.
“Поп Страхиња је у науци одавно проучаван и признат као репрезентативни представник сликарства свога доба, међутим, до сада му није посвећивана посебна пажња у смислу презентације његових дјела у виду књиге или изложбе, па је то био разлог припреме ове изложбе коју је, под покровитељством Општине Беране, организовао Полимски музеј”, истакла је Фолићева.